Jubilej „Krcka Oraščića“ u Srbiji: Šećerlema za koju se već sto godina traži karta više

Odlomci iz ovog baleta pod nazivom „Ščelkunčik“ (Rskalo) prvi put su odigrani u koreografiji začetnice baleta u Srbiji Jelene Poljakove, primabalerine Marijinskog teatra u Sankt Peterburgu.

Potom, nepunu deceniju i po kasnije, 24. aprila 1937. godine, održana je prva premijera „Krcka Oraščića“ u njegovom celovitom obliku (dva čina, šest slika), a koreografsku postavku predstave izvođene kao „Rskalo“ uradila je Margarita Froman.

Naredna premijera pod nazivom „Krcko Oraščić“ (Ščelkunčik) održana je 19. januara 1977. godine u koreografiji i režiji Žarka Prebila koji je, šest godina kasnije, 11. juna 1983, uradio i obnovu te postavke.

Glavnu junakinju Mašu tumačila je primabalerina Milica Bjelić.

Dve i po godine je provela u školi Boljšoj teatra. Vratila se u Beograd gde je postala članica Narodnog pozorišta i tu prvi put zaigrala Mašu u junu 1983.

„Bila je jako lepa predstava i zahtevna za igrače, ali nažalost ostala je na repertoaru samo jednu sezonu“, kaže.

Kada je otišla u penziju, radila je kao pedagog i repetitor u Americi, u baletskoj kompaniji u Providensu (Roud Ajland), gde se ponovo susrela sa „Krckom“:

„Tamo se u vreme praznika 'Krcko Oraščić' igra po nekoliko puta dnevno, nedeljama. Radila sam na predstavi sa igračima, dečicom. Priča je malo drugačija nego što se igra kod nas i u Rusiji“.

Osnovu jednog od najomiljenih baletskih klasika svih vremena čini bajkovita božićna avantura, zasnovana na priči E.T.A. Hofmana „Krcko Oraščić i Kralj miševa“, napisanoj 1816. godine.

Glavna junakinja Maša spoznaje klasičnu borbu dobra i zla, kao pokretače fantastičnih događaja i šarenolikih dečjih emocija. Dvojnost muških karaktera, Kralja miševa i Droselmajera, nasuprot drvenom lutku Krcku Oraščiću i Princu iz bajke, kao tama i svetlost, iskazuje njenu želju za srećnom ljubavlju i sigurnošću koju pruža čarobna prinčeva lađa.

„Krcka Oraščića“ posebno vole deca, a Bjelić kaže da je najlepše igrati za najmlađe:

„Oni su najiskreniji gledaoci. Veliki je izazov i najlepše igrati za male. Dok sam ja igrala, bili su matinei, koji nisu baš prijatni za igrača. U nedelju, u 10 sati ujutru, treba se spremiti kada svi lepo spavaju i odmaraju. Ali izlazak na scenu i taj mali žamor, svaka njihova reakcija, to je takvo zadovoljstvo za nas igrače. Posle sam volela i da radim sa decom. Njihova mašta je neisrcpna i to je fantastično“.

Sam Čajkovski nije previše voleo pisanje baletske muzike. Njegova umetnička fantazija je u baletima bila dosta ograničena zadatim tempima, formama i trajanjima.

Pišući svom bratu o „Ščelkunčiku“, posebno o muzici za drugi čin, pitao se „kako načiniti muziku za ovu Šećerlemu“.

Međutim, muzika ovog trećeg i poslednjeg baleta Čajkovskog, doživela je enormni uspeh i njegova popularnost je vremenom bivala sve veća, posebno u Americi.

Koreograf Žorž Balanšin rekao je: „Iako u Krcku Oraščiću dominira muzika slovenskog duha, podjednako su zastupljeni motivi drugog karaktera poput starog nemačkog Plesa dedova i uvertire koja pokazuje koliko je poštovao Mocarta. Marš u prvom činu takođe je napisan u mocartijanskom stilu. Sve u Krcku Oraščiću izgrađeno je na jedan fini, rekao bih 'bečki' način. U Santk Peterburgu se nekad uživalo u bečkim kolačima, a Krcko Oraščić je poput njih! Stravinski je naročito ludovao za Kineskom igrom, gde Čajkovski prvo koristi mali orkestar a potom ne menjajući jačinu zvuka neprimetno dodaje pun sastav velikog orkestra“.

U proteklih 100 godina u srpskom nacionalnom teatru predstava je menjala postavke, koreografije, protagoniste, ali nije mnogo odstupila od klasičnog baletskog nasleđa, kaže umetnička direktorka Baleta Narodnog pozorišta Ana Pavlović.

Poslednja premijera ovog baleta u Narodnom pozorištu, pod imenom „Krcko Oraščić“ održana je 18. marta 2014. godine, u režiji i koreografiji Konstantina Kostjukova.

Ovu predstavu, za koju se uvek, sve vreme, traži karta više, na dosadašnja 64 izvođenja, videlo je oko 43.000 gledalaca.

Povodom 100. godišnjice baleta „Krcko Oraščić“ na sceni Narodnog pozorišta 22. januara, u podne, biće održana „Otvorena vrata“ prilagođena ovoj čarobnoj predstavi koja će u večernjem terminu (19,30), kao deo redovnog januarskog repertoara, biti odigrana na Velikoj sceni.

„Započinjemo obeležavanje jednog veka izvođenja 'Krcka Oraščića'. Tada smo prvi put izveli samostalno klasičan balet u jednom činu. Zato je 'Krcko Oraščić' vrlo značajan za Balet Narodnog pozorišta, jer su to prapočeci našeg baleta. To je delo koje na poseban način uvodi publiku u dečiji svet mašte i odrastanja i podseća sve nas da je moguće oživeti san. 'Krcko Oraščić' neguje mladu publiku, pa neko poželi da postane baletski igrač ili balerina, a neko zauvek postane naš verni gledalac“, ističe Ana Pavlović.