„Birolj je rekao, da izgleda, da je izvoz ruske nafte održiviji nego što su to pokazivale prognoze početkom prošle godine, ali je pravac kretanja tačno procenjen“, prenosi agencija.
Navodi se da je MEA ranije veoma precenila uticaj zapadnih sankcija na obime izvoza ruske nafte, izjavivši, da bi tržište moglo da izgubi do tri miliona barela dnevno. Birolj je uveren, da će izvoz ipak biti smanjen u prvom kvartalu tekuće godine, mada će naftu i naftne proizvode iz Rusije kupovati u Aziji, između ostalog u Indiji i Kini.
Kako je ranije saopštio zamenik premijer Rusije Aleksandar Novak, prema zaključcima iz 2022. godine izvoz ruske nafte je porastao za sedam odsto, kao i da se izvoz u ovoj godini za sada nalazi na nivou iz decembra prošle godine.
Zemlje EU, a zatim G7 i Australija, dogovorile su se da ograniče cenu nafte iz Rusije. Ovo ograničenje odnosi se na pomorski transport i stupilo je na snagu 5. decembra za sirovu naftu, a 5. februara će početi da važi za naftne derivate. U budućnosti se očekuje da se gornja granica cena redovno revidira.
Komentarišući ovu inicijativu, predsednik Vladimir Putin je istakao da Rusija neće ništa isporučivati u inostranstvo na štetu svojih interesa. Zamenik premijera Aleksandar Novak je, sa svoje strane, dodao da Moskva neće izvoziti naftu u zemlje koje ustanove limit na cenu, ni po 60 dolara po barelu, ni po bilo kojoj drugoj ceni. Prema njegovim rečima, Rusija će raditi sa onima koji su spremni da sarađuju po tržišnim uslovima.
Rusija je kao odgovor na to zabranila da se od 1. februara isporučuje nafta stranim licima, ako je u ugovorima direktno ili indirektno predviđena upotreba mehanizma za fiksiranje granične cene.