Nazivajući ga nadimkom „Bob“, Rešetin kaže da su u Donbasu očekivali da Grebenščikov priredi koncert, ali se on pokazao u drukčijem svetlu.
Pismo Rešetina prenosimo u celosti:
„Bobe!
Čuo sam tvoj intervju koji si dao izraelskom „Kanalu 9“. Bio sam užasnut! Koliko grešiš! Iako tvoje reči odgovaraju mnogima!
Kao što znaš, ja sam sa druge strane rovova i vojnik sam. Borim se. Gudalom, ali vredi kao automat. Ovde sam, jer mi tako nalaže moja savest.
Ni ja, ni oni, koji su pored mene nismo fašisti, kako si nas nazvao.
Mi smo na rodnoj grudi. Oslobađamo je od onih koji su krenuli da ovde unište sve rusko, naše sećanje, našu kulturu, crkvu, naše vrednosti. Borimo se protiv onih koji izgledaju kao braća, ali nas žestoko mrze. To su novi janjičari.
Sve gradove ovde mi smo osnovali, izgradili, obilno su zaliveni našom krvlju…
Podli varvari monstruozni, bezobrazno teže da unište sećanje na rusku istoriju! Uklonili su čak spomenik Katarini Velikoj u Odesi. Bednici ne znaju da je sam naziv Odesa potekao s njenih usana iz njenog daha i da je upravo ime kojim je nazvala svoj grad – njen spomenik. I svet ponavlja za njom – „Odesa“!
Sve su pokrali, oskrnavili, proždrali sinovi Ehidne. Ovo je već drugi put u XX veku, prvi put se dogodilo februara 1917. godine.
Sve učinjeno ima svoje posledice. Rezultat toga što se tada desilo jeste krv koja se proliva danas.
Od ogromne stene, od Rusije, odlomili su velike komade s ciljem da njima unište stenu. Ako ideja uspe i stena-Rusija pukne, Ehidnine nakaze će imati od čega da se naslađuju. Udebljaće se, obogatiće se. A mi ćemo grcati u krvi više od veka…
Ne mogu evropski susedi da dozvole tim novim državnim formacijama da postanu prosperitetna Ukrajina, Kazahstan u procvatu, Belorusija u razvoju.. Raskomadana Jugoslavija je pokazala da jaki i uspešni konkurenti nikome nisu potrebni.
Razgovor o tome ko je koga napao nas je i podelio na one koji svojoj zemlji žele život, čak i po cenu sopstvenog života, i na one koji žele smrt Rusiji. Onome ko je zaboravio svoje korene „duša je oltar bez božanstva“, rekao je Aleksandar Sergejevič.
Zar nisi ti pevao: da bih stajao, moram se držati korena? A, šta je sada, ljubav prema tuđem ognjištu i strast prema izmišljenim grobovima?
U svom intervjuu izjednačio si fašizam i imperiju. Imperija je Sankt Peterburg, a fašizam je došao kod nas da bi uništio naš grad. Nekako se ne može porediti, Bobe.
Misliš da se boriš protiv ruskog fašizma? Ne, pristupio si Mazepinim pukovima. Taj izjdanik je umro jer su ga vaške pojele, neka su prokleti takvi kao on.
Zašto si tamo? Drag ti je „ujka Bandera“? Šta će ti Ukrajina iznad svega, ako je nad nama Bog? Hristu i njegovim Svetima pojemo u slavu! A bezbožna slava Ukrajini i njenim Herojima je – anatema.
„Neka su blaženi mirotvorci, jer će se sinovima Božijim nazvati“, ali ti nisi mirotvorac.
Inače bismo te videli od 2014. do 2020. ne samo u Samostijnoj, nego i u Donjecku, i u Lugansku i u Gorlovki. Tamo su ljudi takođe voleli tvoje pesme i čekali te.
Tamo, usred tih stradanja, bilo bi pošteno govoriti o miru! Gorko je pomisliti zašto to nisi uradio… A bio sam u tim gradovima onih godina. Odlazili smo o svom trošku i održavali koncerte, prateći iskustvo naših porodica koje su preživele blokadu, koje uči da u potpunom beznađu ljudsko u tebi ne sme da umre, već da se razvija.
Nakon tih odlazaka, naročito ne verujem u lažno mirotvorstvo. Ta vrsta licemerja je posebno podla.
Nekada davno je rusko društvo, koje je bilo užasnuto zbog miliona poginulih u Prvom svetskom ratu, učinilo sve da zaustavi taj rat. Ti si i sam mnogo puta pevao pesmu Vertinskog: „Ko ih je poslao u smrt rukom koja nije drhtala“. Šta je osećao Vertinski, koji je sa svojim nežnim pesmama obilazio sovjetske kolhoze? Da li se osećao delom krivim za tu katastrofu koja se dogodila februara 1917. godine sa našom zemljom?
Ne završivši taj rat, zaustavivši ga uoči neizbežne Velike pobede, „mirotvorci“ su gurnuli zemlju u revolucije, uništivši ogroman broj naroda u ovim događajima… Taj pacifizam nas je skupo koštao.
Bobe! Sakupljao si novac za one koji pucaju na nas! Kuda vodi pacifizam! To je strašno, Bobe! I ti tvoji gnusni intervjui!
Borka! Zaustavi se! Neka posle tebe ne ostane sramota, nego tvoje čarobne, savršene pesme.
Rjuša“