Pokušaji albanskih zvaničnika iz Prištine da uvrste takozvanu državu Kosovo u UNESKO postaju sve učestaliji i mogu se smatrati njihovim novim strateškim ciljom, na šta upozorava i ministarka kulture Maja Gojković.
Unesko
© AFP 2023 / Loic Venance
Albanska strana ponovo šalje apsurdne zahteve da im se ustupe brojni arheološki artefakti iskopani na području Kosova i Metohije čime se nedvosmisleno ide ka falsifikovanju istorije.
O tome kakva bi sudbina zadesila Visoke Dečane kao i sve ostale svedoke srpskog vekovnog prisustva na Kosovu i Metohiji ponovo su posvedočila albanska nedela. Čemu se mogu nadati Simonida i Milutin kada nasilja nisu pošteđeni ni golobradi dečaci sa badnjakom u ruci?
Dečaci ranjeni u Štrpcu na Badnji dan
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Istoričar Miloš Ković objašnjava kako prisvajanje tuđe kulturne baštine ne predstavlja pojavu novu u istoriji jer posle pokušaja uništenja jedne zajednice, njenog fizičkog istrebljenja, etničkog čišćenja koje se, u kontekstu onoga što se dogodilo s srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, može slobodno nazvati i genocidom, drugi korak jeste krađa i falsifikovanje istorije.
Za one koji pokušavaju da prisvoje tuđu prošlost ipak postoji jedna loša vest, a to je da istorija nije stvar nagađanja, pogodbi, političkih pritisaka i dogovora. Istorija ne može da se promeni. U sadašnjosti granice se menjaju, identiteti se menjaju, politički savezi i saradnja, sve se menja, ali prošlost ne može da se promeni, rekao je Ković za Sputnjik.
Miloš Ković
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Kosovo je nemoguće falsifikovati
Nekad je falsifikovanje po samoj prirodi predmeta koji se prisvaja ili oponaša, nemoguće. Činjenice iz prošlosti su egzaktne, pa za Kovića ali i za sve ostale školovane istoričare koji rade u službi istine ne postoji dilema. Dečani, Gračanica, povelje, arheološki nalazi, sve upućuje na jedno – baština Kosova i Metohije bez ikakve sumnje je srpska.
To je ono što je teško objasniti onima koji misle da je sila ta koja piše istoriju. Istoriju ne pišu silnici, istoriju ne pišu sudski tribunali, istoriju pišu istoričari. To je tako bilo i to će tako biti.
Ko puca u decu pucao je i u Boga
Nedavni događaji i odnos kako Albanaca tako i albanskih vlasti prema Srbima još jednom su posvedičili o eventualnoj sudbini srpskih manastira, crkava, hramova i celokupne zaostavštine na prostoru južne srpske pokrajine. Nakon što je vrhovnom poglavaru Srpske pravoslavne crkve zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju, sprečavajući ga da ode u svoj duhovni dom, u Pećku Patrijaršiju, usledio je drugi nemili događaj. Vraćajući se iz seče badnjaka, dva srpska dečaka teško su ranjena vatrenim oružjem kada je na njih iz čista mira pucao nepoznati Albanac. Ovo su samo najskoriji primeri odnosa Albanaca prema sprskoj prošlosti ali i sadašnjosti.
Pećka patrijaršija, enterijer
© Sputnik / Petar Vujanić
Da bismo odgovorili na pitanje odnosa Albanaca prema srpskoj zaostavštini na Kosovu i Metohiji potrebno je da posetimo Albaniju i vidimo kako se tamo postupa sa srpskim nasleđem. Srpsko nasleđe u Albaniji, po onome što je zvanični kulturni narativ Albanije, ne postoji. Srpski hramovi su uništeni, a imena Srba su promenjena, podseća istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu Miloš Ković
Vuk jagnje ne čuva
Profesor Ković podseća da Srbi nisu jedina manjina koja je živela ili još pokušava da živi u Albaniji, ali da su pomenute manjine kao i svi tragovi njihovog postojanja potpuno uništeni – „Da bismo videli kakva bi bila budućnost srpske baštine na Kosovu i Metohiji, potrebno je da vidimo kako se ona tretira u Albaniji“.
U Skadru nećete naći ništa što bi moglo da vas podseti da je to bila jedna od prestonica srednjovekovnih srpskih država. Svi tragovi postojanja Srba na tlu današnje republike Albanije su uništeni. To bi nesumnjivo bila budućnost našeg nasleđa na Kosovu i Metohiji, zaključio je Ković.