Ove navode skupio je Pol Feri, istraživač Univerziteta u Kalgariju, u Kanadi, koji je analizirao predviđanja stručnjaka i novinara za 2023. na osnovu pisanja štampe 1923. i objavio prilog o tome na Tviteru.
Predviđanja od pre jednog veka se tiču i porasta broja stanovnika, produženja životnog veka, lične higijene, napretka — od putovanja do zdravstvene zaštite, čak i razmišljanja o budućnosti novinarstva.
Jedan mali list je tada očekivao da 2023. više neće biti novina jer će se sve ugasiti čak pola veka ranije, da se svetske vesti neće čitati, već slušati s posebnih uređaja, navodi američki javni radio-servis NPR.
Svi lepi i zdravi
Feri je za NPR izjavio da voli da prelistava stare novine, a od prošlog leta sakuplja isečke o tome kako su ljudi pre jednog veka zamišljali 2023. godinu. Ukazao je da su se mnoga od tih predviđanja odnosila na stvari zbog kojih su ljudi tada bili zabrinuti, a koje su i danas izvor brige za neke. Na primer, izgleda da predviđanje kako će muškarci 2023. uvijati kosu, potiču iz „opšte zabrinutosti zbog svega što dovodi u pitanje rodne norme“, dok je priča o četvoročasovnom radnom danu predstavlja deo šire teme o uticaju obećavane automatizacije.
Nekoliko autora je za 2023. najavljivalo svet pun zdravih i lepših ljudi, a jedan je predvideo iskorenjivanje raka, kao i tuberkuloze, dečije paralize, i lepre. Godine 2023. „takmičenja u lepoti će biti nepotrebna jer će biti toliko lepih ljudi, da će biti gotovo nemoguće izabrati pobednike“, napisao je pre 100 godina jedan autor.
Neki su se usredsredili na ličnu negu i modne trendove, te je jedan antropolog verovao da će lokne biti omiljena frizura muškaraca 2023., dok je list „Savana njuz“ predvideo da će žene „verovatno brijati glave“ i da bi „vrhunac stila mogli biti crni zubi“.
Jedan list je očekivao da bi prosečan životni vek mogao da 2023. dostigne 100 godina, a neki pojedinci i do 150 ili čak 200 godina. Drugi list je citirao naučnika koji je očekivao prosek od 300 godina.
Stvarnost je, međutim, danas drugačija — očekivani životni vek u Sjedinjenim Državama je prošle godine opao na 76,4 godina, što je najniži broj u poslednje dve decenije, napominje NPR.
Manje posla
Po optimističnom gledištu matematičara i inženjera elektrotehnike Čarlsa Štajnmica od pre jednog veka, ljudi će provoditi manje vremena radeći.
„Nema teškog rada 2023!" bio je naslov teksta o tome. Štajnmic je verovao da „dolazi vreme kada neće biti duge gnjavaže na poslu i da ljudi neće raditi više od četiri sata dnevno, zahvaljujući radu uređaja na struju“, navodi list i dodaje da će u njegovoj viziji svaki grad biti besprekoran“.
Nekoliko publikacija je tvrdilo da će tehnološki i industrijski napredak učiniti Severnu Ameriku pogodnijom za život nego što je bila 1923., procenjujući 2023. stanovništvo SAD na 300 miliona, a Kanade na 100 miliona. Po najnovijim procenama, SAD 2023. imaju 335 miliona, ali Kanada nije dobacila do prognoze jer ima nešto više od 38 miliona stanovnika.
Bežični ratovi
Američki pionir avijacije Glen Kertis predvideo je da će do 2023. „benzin kao pokretačko gorivo biti zamenjeno radio-talasima, i da će nebo biti ispunjeno bezbrojnim letelicama koje plove dobro definisanim rutama“. Drugde je najavljivano otvaranje „polarne avio-kompanije“ koja bi omogućila let aviona od Čikaga do Hamburga preko Severnog pola za samo 18 sati, dok se sada na toj relaciji leti 13 sati.
Veliko uzbuđenje pre jednog veka je izazivala i mogućnost bežičnih komunikacija. Tako je jedan novinski autor zamislio svet u kom Pitsburg i London primaju od trgovaca u Pekingu narudžbine za tada veliki novitet „filmove koji govore“, a „teretni brodovi koji lete 1.000 milja na sat ih isporučuju pre zalaska sunca“.
„Radio-telefoni veličine ručnog sata će sve ljude održavati u komunikaciji sa svim krajevima zemlje“, predvideo je taj novinar i pogodio šta će biti 2023.
Arčibald Lou, britanski naučnik i pisac koji je izumeo ranu verziju TV-a i prvu bespilotnu letelicu „dron“, napisao je da će „rat 2023. prirodno biti bežični rat“, zahvaljujući „bežičnoj telefoniji, bežičnom prenosu slike, bežičnom prenosu toplote, struje i teksta“.
On je otišao i korak dalje u svojim predviđanjima prema jednom novinskom izveštaju: „Profesor Lou zaključuje da je sasvim moguće da će, civilizacija toliko napredovati za jedan vek da će mentalna telepatija postojati u embrionu, i da će tako nastati veoma koristan metod komunikacije“.
Lou, cenjeni futurolog svog doba, napravio je mnoga druga i tačnija predviđanja o 21. veku — razvoj pametnih telefona i diktafona, savremene robne kuće, internet i čak i rijaliti TV-program, ali samo kao uživo nadmetanje u plesu u luksuznoj dvorani, prenela je „Nacionalna geografija“.