Amber alert je sistem koji po nestanku deteta u najkraćem mogućem roku o tome obaveštava najširu javnosti na sve raspoložive načine - objavama na televizijama, radiju, portalima, bilbordima, benzinskim pumpama, SMS porukama, na društvenim mrežama…
Nakon aktiviranja sistema u 96 odsto slučajeva nestalo dete se pronađe u prvim satima nakon nestanka, objašnjava za Sputnjik Igor Jurić iz Centar za nestalu i zlostavljanu decu, koji se bori za uvođenje sistema od 2015. godine.
Crne brojke
On podseće da se u Srbiji svake godine prijavi nestanak između 1.300 i hiljadu i po dece. Najveći broj se pronađe, ali postoji i crna brojka dece koja nisu pronađena. Podataka od prošle godine nema, a zvanična statistika MUP-a kaže da je 2021. prijavljen nestanak 1.287 dece, a pronađeno je 1274. Trinaestoro dece nije se vratilo kući.
„Važno je da predupredimo takve slučajeve, da više ne razgovaramo o problemu kad se desi tragedija, već da radimo na tome kada se ništa ne dešava, da budemo oprezni, da budemo spremni kada se desi nestanak. To su stvari na koje ukazujemo, stalno čitamo o tragedijama i kako ništa nismo uradili. Želim da prvi u regionu pokrenemo sistem, da od nas može da se uči kako država i građani reaguju kada nestane jedno dete“, kaže Jurić.
Amber alert - da ne bude kasno.
© Foto : Sputnjiku ustupio Centar za nestalu i zlostavljanu decu
Nekadašnji ministar policije Nebojša Stefanović prvi je reagovao na Jurićev predlog, posle godina čekanja aktuelni prvi čovek MUP-a Bratislav Gašić inicirao je i konkretne korake za uvođenje sistema alarmiranja javnosti o nestanku dece.
„Pošto sam u nekoliko navrata u javnosti govorio da se kod nas „radne grupe“ formiraju da se ništa ne desi, ministar nije želeo da da takvo ime već je to - Tim. Formirao ga je Ministarstvo unutrašnjih poslova, u njemu će biti i naša organizacija, ali i druge instutucije, Ministarstvo pravde, Tužilaštvo, Ministarstvo telekomunikacija, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i druge nevaladine organizacije“, objašnjava Jurić.
Kako će delovati mediji
Uvođenje Amber alerta, olakšaće posao i medijima koji su često morali sami da procene da li da se uključe u apele za potragu, na društvenim mrežama često se pojavljuju dezinformacije vezane za ovakve slučajeve. Izmena zakona nateraće medije, pa i kompanije koje iznajmljuju bilborde da se uključe u Amber alert i da reklame zamene fotografijom nestalog deteta.
„Usvajanjem sistema Amber alert to će biti obaveza. Medijima je nezahvalno da objave bilo šta, ako nisu potpuno sigurni šta se desilo. Nakon uspostavljanja sitema, istog trenutka po nestanku deteta, mediji dobijaju informaciju od policje, nalog od instutucije koja može da garantuje da je sve provereno. Sada često dobijamo neproverene informacije, zbog toga i jeste ovakav sistem važan“, kaže Jurić i dodaje da će verovatno morati da se menjaju i neki zakoni o policiji i oni koji se tiču tužilačke istrage, ali da suštinski nema velikih zakonskih prepreka da se sistem uvede.
Akcija na mrežama
U prva 24 sata pozivni video da se uključe u akciju uvođenja ovog sistema pogledalo je skoro 11 miliona ljudi, a 626 hiljada profila, samo na Instagramu, okačilo je fotografiju sa heštegom #hocemoamberalert.
Jurić kaže da je to pokazatelj da su ljudi svesni problema i važnosti samog sistema. Ipak, pojavila se i polemika, jer su sistem, navodno, neki koristili da preprodaju decu, ako prvi dođu do njih. Jurić kaže da svaki sistem ima vrline i mane.
„Kada smo gledali sve koristi, kada sam nakon onoga što se desilo Tijani, shvatio kolika je važnost brze potrage, šta je moglo biti da je sistem postojao, mogla je da ostane živa, onda su te koristi mnogo veće. Može da se desi, postoji mogučnost da kad se pokrene sistem, neko iz straha, da bi prikrio dokaze, uradi nešto loše, međutim, sa druge strane, brojke govore da veliki broj otmičara, kada se pokrene Amber alert, jednostavno pusti dete na slobodu ne želeći da rizikuje da bude uhapšen, jer su bukvalno sve oči u državi uprte u upravo u to dete, u njegov nestanak“.
Naš sagovornik kaže da je, kada se sistem pokrene, potrebno i edukovati građane kako se koristi, iskustvo drugih zemalja kaže da je za to potrebno tri godine.
U nekim zemljama dešavalo se da su upozorenja izdata u slučajevima takozvane porodične otmice u koju su umešani roditelji koji se spore o starateljstvu. Bilo je i upozorenja za decu koja nisu oteta, već su se izgubila ili pobegla od kuće iz raznih razloga.
„Sistem će se po nekim pretpostavkama, procenama, u Srbiji pokretati jednom, dvaput, eventualno tri puta godišnje, kada govorimo o otimicama dece, to se zaista dešava retko, ali kada se desi, onda se uglavnom slučajevi tragično završe. Zapravo se pripremamo za te nestanke, kada je dete oteto moramo biti svi spremni da reagujemo“, zaključuje Jurić.
Nakon aktiviranja sistema u 96 odsto slučajeva nestalo dete se pronađe u prvim satima nakon nestanka.
© Foto : Sputnjiku ustupio Centar za nestalu i zlostavljanu decu