Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, i dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene su usporile rast i u decembru su povećane za 0,5 odsto, što je najniža mesečna stopa inflacije u 2022. godini, navodi se u saopštenju.
Najveći doprinos mesečnoj inflaciji dale su cene prerađene hrane i cene u okviru bazne inflacije, dok su nasuprot tome, zabeležene niže cene naftnih derivata i neprerađene hrane.
Mesečni rast cena prerađene hrane u decembru je iznosio 1,8 odsto i usporio je u odnosu na ostvarenja iz prethodnih meseci.
Vođene nižim cenama voća i povrća, cene neprerađene hrane su u decembru smanjene za 0,5 odsto.
Posmatrano u odnosu na kraj 2021. godine, cene hrane su porasle za 23,4 odsto.
Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše u Srbiji i u većem delu Evrope.
Cene energenata u decembru zabeležile pad
Cene energenata su na mesečnom nivou u decembru, prvi put nakon više od godinu dana, zabeležile pad (-2,2 odsto).
Njihovo kretanje je u najvećoj meri bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega smanjenjem svetske cene nafte, koji se prelio i na niže cene naftnih derivata na domaćem tržištu (smanjenje za 7,5 odsto).
Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) se i dalje kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije — u decembru je iznosila 10,1 odsto, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
Na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka moglo bi da ukaže usporavanje inflacije u zoni evra i usporavanje rasta proizvođačkih cena kod nas i u međunarodnom okruženju.
Prema aktuelnoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija bi trebalo da ostane povišena i početkom ove godine, nakon čega bi trebalo da se nađe na opadajućoj putanji, uz znatnije smanjenje u drugoj polovini 2023. godine i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, navela je NBS.