On je na sednici kosovske vlade rekao da će se objava te knjige finansirati zbog njenog "istorijskog značaja".
"Ove nedelje se navršavaju 24 godine od masakra u Račku koji je užasnuo i šokirao Kosovo, ali i uzbunio i demokratski svet i međunarodnu diplomatiju. Pred vama je predlog odluke za izdvajanje 70.000 evra za istraživanje, pisanje, uređivanje, prevod i štampanje knjige memoara ambasadora Vilijama Vokera o navodnom masakru koji se dogodio 15. januara 1999. godine u selu Račak", rekao je Kurti.
U selu Račak u noći između 14. i 15. januara 1999. godine počeo je sukob snaga bezbednosti sa pripadnicima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, a ti događaji su bili povod za NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.
Srpska strana insistira na tome da su tvrdnje Prištine o "masakru nad civilima" u Račku čista laž i da je reč o sukobu sa pripadnicima tzv. OVK , dok je Priština tada tvrdila, a i danas tvrdi, da je reč o "masakru nedužnih civila".
Tadašnja verifikaciona misija OEBS-a, na čelu sa Vilijamom Vokerom, za događaje u Račku optužila je srpske snage bezbednosti, a taj događaj bio je presudan za donošenje odluke o bombardovanju SR Jugoslavije.
Istražni sudija Danica Marinković, koja je tada radila na slučaju Račak, više puta je izjavljivala da je ocena Vokera da se u Račku dogodio masakr i ratni zločin bila - laž.
Kako je rekla, Voker nije sačekao da nadležni organi iznesu činjenice koje su utvrđene uviđajem, već je odmah medijima izneo svoju verziju događaja.
Sa druge strane, istakla je ona, Haški tribunal je prihvatio istinu da nije bilo masakra u Račku.
Takođe, poznata finska forenzičarka Helena Rante, čiji je tim istraživao slučaj Račak, kasnije je izjavljivala da je Voker vršio pritisak na nju prilikom pisanja izveštaja i da misli da je očekivao da podrži njegovu interpretaciju.