U modernom svetu veliki značaj ima fizička privlačnost. Ideali lepote se nalaze u veoma strogim okvirima i potrebno je mnogo truda kako bi se postigli. U poslednjih 30 godina se primećuje veliko nezadovoljstvo izgledom tela, posebno među devojkama i ženama, rekli su eksperti Moskovskog državnog psihološko-pedagoškog univerziteta.
Naučnici su istraživali socijalne i psihološke faktore idealizacije tela. To je omogućilo da se izdvoje ključni mehanizmi i instrumenti koji promovišu loše ideale fizičke privlačnosti u društvu.
„Značajan udeo u nezadovoljstvu telom su stavovi o određenom tipu ženske lepote, istaknuto je seksualno privlačno telo. To telo postoji kako bi zadovoljilo druge i njegova vrednost direktno zavisi od fizičke privlačnosti“, rekla je profesorka katedre za kliničku psihologiju i psihoterapiju Natalija Poljska.
Ovaj pristup je nazvan „objektivizacija“. Devojke koje rano potpadaju pod njen uticaj one mogu da pređu i u samoobjektivnost – sklonost da identifikuju svoje telo i ličnost, i da obraćaju pažnju na fizičku privlačnost na štetu unutrašnjih osećaja i objektivnih zdravstvenih pokazatelja. Samoobjektivizacija promoviše otuđenje i osoba počinje da se stidi svog tela.
Prema mišljenju eksperata, na društvenim mrežama se samoobjektivizacija pojavljuje u osnovi ponašanja koje je skoncentrisano na spoljašnjost. Sadržaj, posvećen telu i spoljašnjem izgledu, postaje uzor.
Naučnici su istakli da je posmatranje i postavljanje fotografija, video snimaka, tekstova na društvenim mrežama instrument za stvaranje novih standarda idealnog tela. Najčešće se kao obrazac daju slike sa „heštegovima“ - „thinspiration“ i „fitspiration“, koji podstiču osobu da bude mršavija i da radi na tome da ima sportsku građu tela.
Istraživanje je pokazalo, da se iskonsko telo smatra telom koje je potrebno pobediti, a fizički napor i stroge dijete se na romantičarski način prikazuju kao deo procesa i rada na sebi, a prirodni signali tela se ignorišu.
„Glavni instrument idealizacije tela je ‘selfi’. Fotografisanje i postavljanje selfija omogućava korisnicima da istražuju i kontrolišu svoj identitet na društvenim mrežama, kao i da dobiju pozitivnu reakciju ljudi oko njih putem komentara. Originalne slike se veoma često obrađuju“, istakla je Poljska.
Prema mišljenju autora istraživanja, stvaranje idealnog autoportreta je akt „ponovnog stvaranja“ sebe kao fizički privlačnije osobe, koja je društveno uspešnija i zadovoljnija. Međutim, u realnom svetu se odnos prema sebi i svom telu pogoršava kada se shvati da je idealan izgled nedostižan.
Naučnici su naveli, da to dovodi do niza problema koji su povezano sa nezadovoljstvom telom. Javlja se porast anksioznosti i osećaj da će osoba biti odbačena zbog svog izgleda, strah da će drugi negativno proceniti njen izgled i tada se javlja i stid zbog fizičkog izgleda.
Na osnovu analize eksperata iz MGPPU predložena su dva pravca u psihologiji u cilju prevencije samoobjektivizacije i loše prakse u idealizaciji tela.
Prvi je povezan sa razvojem psiholoških metoda, koja omogućava da se razdvoje lične manifestacije samoobjektivizacije tela i želje za fizički atraktivnim izgledom kako bi se dopadali drugim ljudima.
Druga metoda se tiče implementacije psihološko-obrazovnih programa, koji uključuju veći stepen poznavanja medija, rad sa rizičnim grupama, kao što su devojčice u tinedžerskom uzrastu i rad sa društvenim mrežama. Cilj je da se formira slika o razlikama između čovekove prirode i seksualizovanog, samoobjektivizirajućeg odnosa prema svom telu kao prema stvari kojoj vrednost i funkcije dodeljuje neko drugi.
Istraživanje je organizovano uz finansijsku podršku Ruskog fonda za fundamentalna istraživanja.