Prateći trendove rasta i opadanja na svetskom tržištu pomoćnik direktora za analitiku u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić smatra da postoji realna mogućnost da cene energenata budu „manja briga“ u predstojećoj godini.
On navodi da je procenat inflacije u 2010. godini bio daleko viši, ali da je ta inflacija bila posledica unutrašnjih problema Republike Srbije, dok je trenutno stanje primarno evropska kriza koja se oseća u celom svetu, a sledstveno tome je i kod nas uvezena, praveći „vrtlog inflacije“.
Pomenuti vrtlog, smatra Stanić, rezultat je prirodnih pojava koje se periodično smenjuju tokom istorije civilizacije. Period rasta prati period stagnacije i tako u krug i u zavisnosti od mnogobrojnih činilaca.
„Ekonomski ciklusi ukazuju na prirodne stvari. Ne može biti kontinuiranog rasta, postoje padovi, krize, a i kad nisu izazvane posledica su nekih prirodnih fenomena“.
Novi termin — permanentna kriza
Razlika između sadašnjih i nekadašnjih kriznih ciklusa je, objašnjava Stanić, u periodu između njih. Ubrzanim razvojem privrede i tehnologije kao i povezivanjem čitavog sveta, dolazi do sve učestalijih globalnih kriza.
„Ekonomski ciklusi su kraći nego ranije krize su češće i ističe se nova reč „permanentna kriza“.
Mnogi analitičari smatraju da je i postojeća kriza upravo samo nastavak one ekonomske koja je uzdrmala svet 2008. godine. Ona je, kako Sputnjikov analitičar objašnjava, samo zalečena monetarnom politikom vodećih svetskih banaka koje su štampale veliku količinu novca koja je sa dolaskom pandemije korona virusa dovela do kraha.
Iznenadni upliv velike novčane mase ubačen je radi održavanja stanovništva i privrede tokom zatvaranja, ali postigao je suprotan efekat.
Kriza jeste eskalirala ratom u Ukrajini, ali je, po proračunima analitičara, počela da se javlja najmanje šest meseci pre izbijanja sukoba.
„Nama analitičarima predstavlja problem da razumemo kakva će biti 2023. godina posebno prelaz u 2024. godinu. 2023. je već u neku ruku izgubljena i biće daleko ispod svog potencijala koji je bio inicijalno planiran. Kada vidite izjave političara, vi ne možete da razumete da li idemo ka nekoj deeskalaciji ili nekoj novoj eskalaciji“.
Neodgovorne izjave
O uticaju zvaničnika i političkih moćnika na ekonomiju Stanić kaže kako nakon početnih ohrabrujućih i pozitivnih vesti po pravilu pristigne neka neodgovorna izjava koja sve poremeti i uzburka tržište. Za primer navodi špekulacije vezane za ulaganje u kriptovalute, o čijem se poreklu ništa ne zna, niti je poznato ko njima i šta dobija.
„Vi sada imate pored sve ove krize i krizu poverenja. Posebno su privrednici tu zbunjeni iz prostog razloga što su oni ti koji moraju da se prilagođavaju određenim merama politike koja sada stavlja ekonomski interes apsolutno sa strane“.
Stanić je postavio pitanje da li su kopovi u Kolubari odakle se doprema ugalj za Obrenovac slabijeg kvaliteta od onih u Kostolcu i koliko je isplativo dopremati lignit iz inostranstva. On tvrdi da postoje mehanizmi koji bi poboljšali učinak EPS-a ali da ih tek treba razraditi.
Čitavu emisiju možete pogledati ovde.