„Finska nije postavila nikakve preduslove prilikom apliciranja za članstvo (u NATO), jer nije htela da sužava obim svojih aktivnosti. Ali jasno je da neće biti nuklearnog oružja na finskom tlu ni nakon što članstvo bude završeno“, rekao je Havisto na seminaru o spoljnoj i bezbednosnoj politici u Seleni, prenosi portal „Ile“.
Havisto je potvrdio viziju političkog rukovodstva zemlje da će Finska i Švedska ući u NATO istovremeno.
„Finska i Švedska čine jedinstvenu odbrambenu stratešku strukturu. Istovremena najava Finske i Švedske o stupanju u NATO nije samo gest pristojnosti, već pitanje jačanja odbrambenih sposobnosti obeju zemalja“, rekao je ministar.
On je dodao da će ključni spoljnopolitički partner Finske ostati Evropska unija, a osnova saradnje je realizacija ljudskih prava.
Sa svoje strane, švedski premijer Ulf Kristerson je na seminaru izjavio da Turska odugovlači sa pristankom na članstvo Švedske i Finske u NATO-u i da traži razne ustupke.
„Oni (Turska) su tražili stvari koje mi ne možemo i nećemo da učinimo“, rekao je Kristerson i dodao da je uveren da će Turska odobriti članstvo Švedske u NATO-i.
Zemlje NATO-a potpisale su protokole za pristupanje Finske i Švedske Severnoatlantskom savetu 5. jula 2022. godine. Zemlje će se pridružiti Alijansi čim sve države-članice NATO-a ratifikuju pristupne protokole. Od 30 zemalja NATO-a, Turska i Mađarska nisu ratifikovale članstvo Švedske i Finske u Alijansi.
Turska je blokirala proces pridruživanja dve zemlje NATO-u, zahtevajući da proglase kurdske organizacije za terorističke, kao i da izruče lica optužena za terorizam i ukinu zabranu isporuke oružja Ankari.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije kritikovalo je planove Finske i Švedske da uđu u NATO, smatrajući da na taj način bezbednost ovih zemalja neće biti osigurana.