Ona navodi da su se jelke pojavile zahvaljujući Petru Velikom, koji je i uveo proslavljanje Nove godine ukazom iz 1700. godine.
Poklon ćerke cara Fridriha
Prva jelka je okićena u Rusiji 1817. godine. Ovaj praznik je uvela kneginja Aleksandra Fjodorovna, žena budućeg imperatora Nikolaja I i ćerka cara Fridriha Vilhelma III.
Buduća carica je uvela ovaj praznik kao sećanje na detinjstvo u Nemačkoj, gde je ovaj običaj postojao odavno, još od paganskih vremena.
Ćerka Aleksandre Fjodorovne i Nikolaja I, velika kneginja Olga, kraljica Virtemberga, u svojim memoarima „San mladosti“ govori o tradiciji zimskih proslava u carskoj porodici. Novogodišnji praznici su podrazumevali Božić i Novu godinu. Svi su klizali, sankali se, gradili gradove od leda, šili kostime za maskenbal. Jelka se u dvorcu kitila nekoliko puta, za svakog člana porodice.
Veliki knez Konstantin Nikolajevič sa decom na klizanju, početak 1860-ih godina, A.I.Šarleman.
Pripremali su poklone, među kojima su bile različite vrste igračaka, knjige, nakit, slike i drugo. Olga Nikolajevna je jednom za Novu godinu dobila klavir. Dečaci su dobijali igračke kao što su sablje, vojnici, oružje. Naslednik Nikolaja I je od oca dobio bistu imperatora Petra Velikog, koga je smatrao uzorom.
Imperator je voleo da od svoje dece dobije poklone koje su oni sami napravili. Deca su jedna drugoj poklanjala male suvenire, koje su kupovali za novac koji su sakupili. Poklone su dobijali i ostali na dvoru, za koje je organizovana lutrija. Često su se darivali predmeti koji su proizvedeni u Carskoj fabrici porcelana.
Božićna jelka u Aničkovom dvorcu u Sankt Peterburgu 1850. godina, Aleksej Černišev
Igre i maskenbali
Poslednjeg dana stare godine u dvorac je, kako se sećala careva ćerka, uvek dolazio mitropolit Serafim sa monasima Aleksandro-Nevske Lavre koji su čudesno pevali. Zatim su car i carica služili hranu.
I Aleksandra Fjodorovna je za Novu godinu volela da organizuje proslavu po ugledu na one u Zapadnoj Evropi kada se pripremao kolač od boba, a onaj kome je isporučen postao je kralj praznika. Kralj je birao kraljicu za sebe. Velika kneginja Olga opisuje jedan takav praznik boba kada je za tu priliku organizovan kineski maskenbal. Svi prisutni su imali kineska odela. Car je nosio mandarinsku odeću, imao je veštački stomak, ružičastu kapicu, pletenicu koja je visila. Apsolutno je bio neprepoznatljiv.
Nikolaj I se nije bojao da eksperimentiše sa svojim izgledom. U maju 1842. godine, u čast 25-te godišnjice svoje svadbe je sa Aleksandrom Fjodorovnom organizovao „Vrtešku u Carskom selu“. Ovde se reč vrteška nije koristila u onom obliku u kome smo navikli, tako se ranije nazivao defile viteza, tokom kojih su oni krećući se u krug, pokazivali svoje veštine u rukovanju oružjem. Tokom tog praznika se okupljala celokupna porodica i za sve je krojena srednjovekovna nošnja. Carica je bila kao predivna dama, dok je car imao blistavi oklop.
Velike kneginje Marija i Olga Nikolajevna, 1838. godina, T.A. Nef
Čarobni Božić
Važnu ulogu u postojanju institucije vrhovne vlasti uvek su igrali rituali. Ceremoniju novogodišnjih čestitki 1837. godine opisuje američki izaslanik na ruskom carskom dvoru Džordž Dalas, koji je kasnije postao potpredsednik i u čiju je čast nazvan glavni grad Tehsasa.
Kako bi čestitali praznik caru i njegovoj porodici, u dvorcu se okupljali svi dvorani u veličanstvenim nacionalnim nošnjama, mlađi dvorani su bili obučeni u zlatne uniforme, imali su bele pantalone, čarape i čizme. Iako carica Aleksandra Fjodorovna nije baš bila zdrava, morala je da bude prisutna ne ceremoniji od početka do kraja. Carica je, po ustaljenom običaju, morala da razgovara sa skoro četiri hiljade ljudi.
Primer carske porodice su sledili i mnogi drugi koji su ukrašavali jelku pred Božić. Jelke su se ukrašavale i na javnim mestima na kojima su se okupljali plemići, u klubovima i pozorištima.
Aleksandra Fjodorovna sa starijom decom Aleksandrom i Marijom, 1820. godina
Zanimljivo je da su ovu ideju carske porodice vrlo rano preuzeli u obrazovnoj instituciji za devojke, one su organizovale maskenbale, balove i same pripremale poklone. Prvu ovakvu instituciju Smoljni je 1764. godine osnovala druga nemačka princeza Katarina Velika. Božićno drvo je bilo odobreno tokom druge polovine XIX veka. Širenje ove tradicije su nastavile ćerke plemića, koje su se vraćale u porodice nakon što su završile učenje na institutu. Tema čarobnog Božića se prožimala i kroz muziku, na primer kompozitor Petar Iljič Čajkovski je ovu temu opisao u baletu „Krcko Oraščić“.
Evropa zaostaje za Rusijom
Interesantna je informacija da je jelka u Rusiju ušla u modu pre nego što je ona došla u Evropu. Ova tradicija je iz Nemačke prešla u Veliku Britaniju tek 1848. godine, preneo ju je muž nemačke kraljice Viktorije – princ Albert.
Te godine se slika, koja je prikazivala kraljevsku porodicu okupljenu oko božićnog drveta u dvorcu Vindzor, pojavila u novinama „Ilustrejtid London njuz“. Nakon toga su Englezi rado prihvatili novi običaj.
A preko mnogobrojne dece Viktorije i Alberta, za ovaj prelepi običaj su saznali svuda gde su oni boravili. Konačno, Evropa je sustigla Rusiju.