Književnik, satiričar, dramski pisac, kolumnista i dugogodišnji glavni i odgovorni urednik najstarijeg satiričnog časopisa „Ošišanog ježa“ Radivoje Bojičić objavio je roman „The bodigard“. Roman je štampan na ćirilici, naslov nije pravilno napisan na engleskom, nego na naš, vukovski način, a „the“ je Bojičić dodao da bi ta reč bila koliko-toliko engleska.
„Kad sam pisao roman nisam toliko vodio računa o sadržaju koliko o načinu na koji ću da pišem i trudio sam se da to bude tzv. totalni humor, da bude što više smeha, a onda su se pišući pojavile te forme, posle i sadržaj i na kraju sam ispao kao zadovoljan pisac“, kaže Bojičić za „Orbitu kulture“.
Bodigardista više nego vojske i policije, čuvaju sve osim biljke
Na ideju da telohranitelj bude glavni junak došao je zbog ciljne grupe jer danas tih bodigardista u Srbiji ima više nego pripadnika vojske, policije i drugih zanimanja sličnoga tipa.
„Mislim da je ta profesija najmasovnija u Srbiji pa sam smatrao da će biti i čitalaca među tom vrstom. Njima sam posvetio ovu priču, odabrao jednog od njih za junaka i onda sam kroz njegov život i karijeru pokušao da osvetlim karijere i živote svih njih“.
Roman Radivoja Bojičića "The Bodigard"
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Imao je jednak pristup ne samo ljudima koji ih angažuju, nego i onima koji su im najbliži i tu je odabrao četiri tipa: gazda ili bos, njegove žene jer bosovi se nikad ne zadržavaju na jednoj, tu je i dete, u ovom slučaju ćerka, tipična predstavnica svoje generacije i pas.
„Na kraju dođe jedna biljka darlingtonija za čije čuvanje je ovaj moj bodigardista dobio ponudu u Floridi. To je jedina ponuda koju je odbio, jer nije mogao da pristane da na kraju karijere posle čuvanja gazde, njegove žene, ćerke i psa, čuva jednu biljku, makar ona bila i mesožder“.
Prelom mozga Crnogoraca – nekad su se ubijali za slobodu i pravdu, danas za humor
Glavni junak je Crnogorac jer crnogorski karakter najbolje odgovara ovom liku. U tom čoveku sukobljavaju se staro i novo i to je glavni sukob u priči, što je kod Crnogoraca užasno izraženo.
„Onako prelomiti mozak mogli su samo oni. To se traži od ovog mog glavnog junaka i to daje dramatičnost ovoj priči“.
Pod prelamanjem mozga podrazumeva promenu identiteta, načina mišljenja i vrednosti. Crnogorci prihvataju na silu nove vrednosti i njihov mentalitet veoma je pogodan za literarnu obradu.
„Moglo bi se to više koristiti i u ozbiljnim formama, ali za humor su se ubili. Nekad su se ubijali za slobodu, pravdu i dostojanstvo, a sad se ubijaju za humor“.
Zašto Crnogorce proganjaju đedovi
Glavni junak je sav raspet između onoga što je bio on i njegovi preci, i onoga što je postao danas i što će sve više biti njegovi potomci. Pokojni đed koji ga u romanu stalno proganja, njegov je dobri duh i stalno ga podseća na ono što je bio.
„Od đeda ne može pobeći. Gde god da se pojavi, pokojni đed se stvori odnekud iza nekih kola, iza ćoška sa pretećim prstom, a bogami i odgovarajućim rečima. Pokušava da okrene glavu od đeda ali teško mu to ide. Mislim da nove Crnogorce proganjaju njihovi đedovi samo što oni, kao i ovaj moj junak, to prilično vešto kriju i sklanjaju pod tepih, ali đed iskoči i ispod tepiha s vremena na vreme. I to ide dotle dok se đed ne okrene od njih a ne dotle dok se oni ne okrenu od đeda. Mogućnost da se đed okrene od njih, bojim se da ne postoji, đed je večan a svi mi smo dosta privremeni“.
Radivoje Lale Bojičić, satiričar i urednik „Ježa“
© Sputnik / D. Simić
Sve to podseća na istinitu priču o crnogorskom funkcioneru koji je promenio natpis na đedovom grobu, što je za Bojičića „samo po sebi i aforizam i kratka priča i besmrtno“ da nije imao potrebu da se meša u taj slučaj.
„Đed bi proganjao klesara i tražio od njega da vrati ono što je nekad pisalo, tako da se ne bi bavio tim prekršiteljem nego bi se obratio na pravu adresu“.
Život „Ježa“ simbolizuje život svih nas
Kao glavni i odgovorni urednik „Ježa“, Bojičić je više neka vrsta koordinatora i čuvar vatre. Kad je firma „Jež“ propala imali su mogućnost da nastave sa izlaženjem na neki „improvizovani način“.
„Okupio sam ekipu od stotinak ljudi i svaka tri meseca, jednom o godišnjim dobima kao kod Vivaldija, okupimo se svojim prilozima, karikaturama, pesmama, pričama, komentarima, reportažama… Oni to meni pošalju, ja to gurnem dizajneru, on to rasporedi, pošaljemo u štampariju i to tako izađe. Nisu to uobičajene novine, više je fanzin. 5. januara ulazimo u 89. godinu kakvog-takvog života. Mislim da 'Ježev' život simbolizuje život svih nas – jedna improvizacija, na samoj granici opstanka, pa dokle ćemo, videćemo“.
Mnogi današnji čitaoci „Ježa“ su, prema Bojičiću, pravi zavisnici.
„Nema ga na svim kioscima ali oni koji ga žele, nađu ga, a to znači da naš dilerski posao uspeva. Najbolje je da se čitaoci drže one stare komunističke devize: Pročitaj i daj dalje“.
Novogodišnji aforizmi Radivoja Bojičića
Povuci – potegni i prođe mi sat u teretani.
Zahvaljujući beogradskom metrou, mi nećemo znati ni odakle dolazimo ni gde smo, ni kuda idemo.
Uveden je podsticaj za rađanje, još samo da dovedu strane investitore.
U demokratskim zemljama i ne znaju ko im je Vučić.
Danas bi napunio 294 godine. Čukundeda, mnogo mi nedostaješ.
Otkad je postao predsednik odeljenske zajednice, moj unuk ne prestaje da laže.
On je diler u regionu.
Mačak mi se tako ofucao da ga svi u komšiluku zovu ekonomski tigar.
Priznao sam roditeljima da se drogiram, ali sam ih utešio rečima da sam peder.
Aforizam za 2023.
Biće gore, ja sam optimista.
Bojičić je izdvojio i jedan aforizam Milovana Vitezovića:
Ko peva zlo ne misli a ko misli nije mu do pesme.