Posle epizoda u Španiji i Crnoj Gori Rebić je stigao u Rusiju prvi put u sezoni 2019/2020 gde je nosio dres Jeniseja iz Krasnojarska. A, potom je nastupao za Monako, Nanter i Mitldojčer dok se nije vratio prvo u Avtodor, da bi na kraju sada uspešno nastupao za tim iz Novgoroda koji sa klupe predvodi Zoran Lukić.
„Prvi put kada sam odlazio u Rusiju bila mi je malo nepoznanica, mada sam za Krasnojarsk čuo priče što se tiče vremena, daljine, bio sam malo skeptičan. Ali, kada sam došao tamo, vremenom sam se osećao sve bolje i zapravo video da i pored daljine i hladnoće taj grad je jako lep i interesantan, ima raznorazni sadržaj. Kada se na sve to nadovežu dobri momci i trener... Nosim samo lepe utiske iz Krasnojarska. Taj prvi kontakt sa Rusijom bio je jako dobar“, otkriva Rebić u razgovoru za Sputnjik.
Pre odlaska u Nižnji, Rebić je kratko proveo i u Avtodoru iz Saratova. Kaže da je to bio dobar potez.
„Sa Avtodorom je bio potpisan kratkoročan ugovor. Saratov je došao u kasni potpis, na mesec i po dana, pošto sam čekao duže na klub i sve odlučio sam se da prihvatim. Poznavajući ligu. Znao sam šta me čeka i po tome što sam čuo od nekih igrača koji su tamo bili. Pokazalo se kao dobar potez. Ljudima iz Nižnjeg je bilo bitno da brzo nađu plejmejkera, javili su se i odlučio sam da pređem u Nižnji do kraja sezone“.
Pošto Nižnji već godinama vodi Zoran Lukić, da li je on imao presudan uticaj da Rebić bude angažovan na poziciji plejmejkera?
„Nemam informacije oko toga ko je imao najveći uticaj, ali sigurno da je mnogo posvećen, ima mnogo informacija, kao i ceo stručni štab i klub. Raspitali su se pre nego što su me doveli. Dosta su selektivni što se tiče potpisa. Verujem da je i ova cela situacija sa težim dovođenjem stranaca uticala. Nama srpskim igračima je lakše da dođemo sa našim pasošima. Bio je sigurno još jedan od razloga“.
Pored Rebića, u Nižnjem igraju i Dragan Apić i Nikola Jovanović, tako da je Rebiću sa te strane sigurno zanimljivije i lakše.
„Super, super, Džoni, Apke, dobri momci. Sa Apićem sam sarađivao u mlađim kategorijama. Sa Jovanovićem nisam igrao, ali se znamo sa terena što se kaže. Slobodno vreme koristimo da se družimo, popijemo piće. Da, svi smo igrali u Zvezdi, prošli smo kroz Zvezdu i to nas dodatno veže“.
Pošto je već neko vreme u Rusiji, kako se Rebiću dopadaju ruska kultura i jezik?
„Izuzetno mi se sviđaju. Od prve godine sam već stekao pozitivne utiske, iako su oni pomalo zatvoreni i teže prihvataju ljude sa strane. Ali, sa druge strane to poštujem i cenim jer svoje štite i poštuju. Imao sam i te prve godine i ove godine imam dobar odnos i sa saigračima i ovako van terena. Jako mi se dopada“.
A, onda je srpski plejmejker istakao značaj činjenice da je u osnovnoj i srednjoj školi učio ruski jezik. Sada ga je dodatno nadogradio.
„Bitno je poznavanje jezika. Igrači koji dolaze iz Srbije, a ne znaju apsolutno jezik, igrači se postave kao da si stranac iz bilo koje zemlje. Ali, ja sam i u osnovnoj i srednjoj školi učio ruski, a onda sam ovde i doučio, pa mogu da kažem da solidno pričam ruski. To je jedna od stvari koje donosi sport, da naučiš neki strani jezik. Meni se poklopilo da sam samo nastavio ruski i mnogo mi je lakše što se tiče svega“
Dosta je srpskih igrača, ali i trenera u Rusiji. Spomenućemo samo neke – Nikola Milutinov, Dejan Davidovac, Rade Zagorac, Ivan Paunić...
„Mislim da je ova situacija uticala isto, pogotovo što srpski igrači mogu da dođu bez vize i budu mesec dana, a za to vreme klub može da se organizuje i završi papire, pa se ne gubi vreme kao kod ostalih stranaca. A mesec dana čekati nije malo, posebno u ubrzanom sistemu lige“, objašnjava Rebić.
Kako je zadovoljan svojim igrama i kako mu se čini VTB liga?
„Imao sam priliku da igram VTB ligu. Očekivalo se da kvalitet padne zbog toga što dolazi manje stranaca, ali mislim da se nivo lige čak i podigao jer su ipak vodeće ekipe uspele da potpišu jako dobre igrače, evroligaške igrače. Čak i one iz sredine ekipe, poput Samare, koja je dovela dobre igrače“, kaže Rebić.
Da li je imao vremena da isprati utakmice Svetskog prvenstva u Kataru?
„Mi smo gledali sve naše utakmice, okupili se i gledali, nažalost rezultat nije bio kako smo očekivali. Generalno kada se gleda svoja reprezentacija u drugoj zemlji posebna je draž i energija“.
Za kraj - reprezentacija.
Imao je Rebić ranije pozive za reprezentaciju Srbije, a da li se nada nekom novom okupljanju u dresu nacionalnog tima?
„Ja sam bio da, to su bili prvi prozori. To je na ljudima iz Saveza. Tokom leta sam sanirao povredu leđa sa kojom sam imao problema. A za nastavak je na meni da igrama na terenu privučem pažnju, a posle je na selektoru da vidi da li je to dovoljno za poziv ili ne“, zaključio je Rebić javljanje za Sputnjik.