Rodila je Relju, „skuvala“ zlato za Srbiju i voli Rusiju – Bojana za Sputnjik: „Nismo se predale!“
Godina za nas ostaće upamćena i po uspehu srpskih odbojkašica koje su odbranile svetsko zlato u Poljskoj. Sjajan tim sačinjen od nasmejanih lica činila je i Bojana Drča, pre svega mama jednog Relje, odbojkašica Leljingradska i najbolja tehničarka sveta. O karijeri u Rusiji, reprezentaciji i povratku na teren Drča je govorila za Sputnjik.
SputnikZa sport je osim talenta kao što je dobro poznato potrebna i velika volja. Pravi sportski heroji vraćaju se posle teških povreda, neprijatnih dešavanja što u karijeri što u privatnom životu, a posebno se treba pokloniti ženama koje na teren izađu posle porođaja i igraju bolje nego ikad.
Bojana Drča nije moglo bez odbojke, postala je mama dečaka Relje, ali je obuka dres Crvene zvezde i samo nastavila gde je stala, a ispostaviće se zapravo da je nadmašila samu sebe.
Karijeru je nastavila da gradi u Rusiju koju voli i kako ističe okruženje joj prija jer kao i u Srbiji i tamo može da čuje komentare poput onih da su „Srbi i Rusi braća“. Drča igrala za Lenjigradsku, a prethodno je u Rusiji nosila dresove Omska i Lokomotive.
„Igrala sam dve godine u Kaljingradu. Rusija mi je dobro poznata, u Omsku sam bila sa Zoranom Terzićem, bila sam mlada, a sada sam u drugom klubu u Sankt Peterburgu. U Rusiji mi je uvek bilo lepo. Mnoge igračice imaju strah jer je velika zemlja, zima je, ali ja to nisam tako doživela. Volim Rusiju, drago mi je što sam deo ruske ekipe i nadam se da ćemo igrati dobro. Prihvaćena sam vrlo lepo uvek bila, komentari da su Srbi i Rusi braća čuju se i ovde“, rekla je Bojana u razgovoru za Sputnjik.
Odlasku u Rusiji prethodio je neverovatan podvig sa reprezentacijom Srbije kome se Bojana posebno radovala jer je pored timske dobila i nagradu za najbolju tehničarku na svetu. Srpska odbojkašica na prethodnim šampionatima nije mogla toliko da dođe do izražaja jer se Srbija oslanjala na sjajnu Maju Ognjenović, ali po završetku Majine reprezentativne karijere Bojana je dobila svoje mesto kao startna tehničarka.
„Naravno da mi znači. U suštini kada sam se vraćala odbojci posle porođaja imala sam želju samo što više da igram, bilo mi je teško da pomislim da sam sad mama i da sam završila sa prethodnih životom kada je reč o odbojci. Imala sam ogromnu želju da se vratim u reprezentaciju, iako nisam imala predstavu o tome da li će Maja biti tu. Jednostavno volim da igram za reprezentaciju, kockice su se poklopile, prija mi što mi je ukazana prilika da se pokažem u najboljem svetlu“, istakla je Drča za Sputnjik.
Bojana je posle porođaja zablistala i počela da igra čini se i bolje nego prethodno. Sin je uneo potpuno novu energiju i njen život i kako ističe sada nema mesta za nervozu posle loše utakmice što je čini mnogo boljom.
„Karijera je drugačija. Sada nemam toliko vremena za odmor, sve je usmereno ka Relji on je prioritet, ali imam ogromnu podršku supruga, dve bake, sve funkcioniše kako treba. Definitivno je drugačije, ali i lepše. Nema nervoze, kada je trening lošije urađen ne trošim vreme na tome da budem nezadovoljna. Kada dođem kući mene čeka Relja koji nema pojma da li je mama loše trenirala ili je nervozna zbog utakmica, ja sam samo njegova mama, to je nešto najlepše“, kroz osmeh priča Bojana.
Iako neke njene koleginice posle stvaranja porodice odluče da završe sportsku karijeru, Drča je prepoznala da će joj dete doneti posebnu motivaciju i zrelost kojom na terenu može da doprinese na neverovatan način.
„Sigurno je doprinelo. On me je oplemenio i promenio na bolji način. Sada imam bolji odnos prema sportu i karijeru, definitivno sam u zrelim godinama i kada je odbojka u pitanju“, složila se srpska odbojkašica.
Srpske odbojkašice zemlju su obradovale zlatnom medaljom i 2018. godine, zbog čega je malo ko verovao da će se ponovo okititi najsjajnijim odličjem jer je odbrana zlata možda i najteži podvig u svakom sportu.
Međutim, zlatne Srpkinje imale su svoj cilj i slušale su jedna drugu.
„Na Svetsko prvenstvo smo krenule sa ciljem da se zlato odbrani. Mnogi su pričali da će biti teško, nemoguće, da to nije ta reprezentacija, ali moj utisak je da smo igrale timski, nismo se predale nijednog trenutka, nije bilo lako iako rezultatski tako deluje. Rasle smo iz utakmice u utakmicu i sticale samopouzdanje koje nam je na kraju donelo zlatnu medalju“, ponosna je Drča.
Najteža utakmica odigrana je u četvrtfinalu šampionata protiv Poljakinja koje su igrale pred domaćom publikom. Posle velike borbe u pet setova Srpkinje su pokazale da su nesalomive, a Bojana je briljirala, kako nameštanjem poena za saigračice, tako i spektakularnim „kuvanjima“ kojima je osvajala i direktne poene.
„Protiv Poljske smo odigrale definitivno najtežu utakmicu na prvenstvu.Poljakinje su bile motivisane, igrale sjajno, sa naše strane videla se nervoza. Znale smo da nam ta utakmica donosi borbu za medalju, želele smo u polufinale. Praktično smo dobile četvrti set, ali smo ga na kraju izgubile. Bez obzira na sve, u petom setu smo pričale međusobno da uđemo mirno. Bilo je teško, neizvesno i napeto sve do samog kraja. Najponosnija sam na tu utakmicu, sve je posle nje bilo lakše“, priseća se srpska odbojkašica.
Kada su ušle u finale više nije bilo oklevanja, išle su po novo zlato, a Bojana je ponovo bila na visini zadatka, i uz osnovni posao tehničara Srbiji je pomogla i novim i novim sjajnim „kuvanjima“ za poene.
„Pri ulasku u finalu bio je cilj da se prvenstvo osvoji. Bile smo fokusirane i spremne da damo sve od sebe jer smo stvarno želele taj pehar i zlatnu medalju. Pokazale smo to na terenu sve zajedno, jeste Tijana Bošković naš lider i neko ko nosi reprezentaciju i ko će dobiti loptu u najkritičnijim momentima, ali svaka od nas je doprinela tome i stvarno smo igrale kao tim. Počelo je sa greškama, ali to je samo zbog želje za pobedom, da ne damo Brazilkama da nam uzmu nijedan set. To je karakter koji nam nije dozvolio da padnemo“, objasnila je Drča.
Svetskom prvenstvu prethodila je naporna Liga nacija koja je trajala duže od mesec dana tokom leta, ali uprkos tome koliko je bila teška srpske odbojkašice osvojile su bronzanu medalju.
„Liga nacija jeste izazovna, ali nešto najlepše je da igraš za svoju zemlju na velikom takmičenju. Taj sistem je takav kakav jeste, ta putovanja su naporna, ideš iz Evrope u Aziju, pa se vraćaš u Evropu, jeste teško, ali uvek imamo motiv“, istakla je Bojana i još jednom podvukla koliko voli da igra u nacionalnom dresu.
Jedan od najupečatljivijih znakova ženske odbojkaške reprezentacije je osmeh i razdraganost. Gde god da su išle zajedno pratilo ih je dobro raspoloženje što je jedan od najvažnijih faktora za uspeh.
„Atmosfera je uvek sjajna, stvarno smo dug period zajedno, usmerene jedna na drugu, pa i u porodici je teško kada si svaki dan sa istim ljudima, ali stvarno nikada nije bilo problema. Vlada porodični odnos, podrška smo jedna drugoj, kada vidimo da je neka od nas nervoznija ne pravi se negativna energija. To nas krasi i utiče na rezultate“, uverena je Bojana.
Razgovor je završila podvlačeći da koliko god je srećna i ponosna veruje da srpski tim neće stati i da imaju prostora za još uspeha.
„Imala sam značajnu ulogu na Svetskom prvenstvu. Reprezentacija Srbije je uvek pretendent na medalje, uvek idemo ka vrhu, ne znam da li je kruna, ali mogu da kažem da sam zadovoljna i srećna što sam deo ovakvog tima. Ima tu još prostora za velike stvari“, završila je razgovor za Sputnjik Bojana Drča.