Znamenitosti i tajne Ermitaža: Od zagonetnih mumija do vidovitih mačaka

Naziv „Ermitaž“ potiče od francuske reči hermitage (utočište). Upravo tako, u potpunoj samoći i miru, volela je da razgleda slike Katarina Druga. Njena kolekcija nalazila se u zdanju koje se sada zove Mali Ermitaž. Carica je veoma dobro razumela vrednost umetničkih dela i želela je da u jednom od dvoraca napravi muzej koji može da se meri s evropskim muzejima.

Ermitaž sadrži i akvizicije Katarininih prethodnika, uključujući i takozvanu Sibirsku kolekciju Petra Velikog. Ona je sačuvana u specijalno izgrađenoj Zlatnoj ostavi.

Katarina Velika je u Poljskoj kupila biblioteku braće Zaluski: više od trista hiljada tomova, nekoliko hiljada rukopisa i na stotine gravira. Da bi neko dobio mogućnost da vidi nešto od tog blaga, morao je da dobije ličnu dozvolu od carice.

Inače, celokupna kolekcija Ermitaža bila je zatvorena za širu publiku. Tek je 1852. godine u muzeju odlučeno da mogu da ga posećuju svi koji to žele.

Mnoštvo eksponata prate interesantne priče. Na primer, u Velikom dvorištu Zimskog dvorca nalazi se originalna skulptura – graciozna ženska glava. Kada se gleda iz daleka čini se da je glava trodimenzionalna, ali kada se priđe bliže, vidi se da je reč o spljoštenom prikazu. Glavu je izradio majstor iluzije, španski umetnik Žaume Plensa.

Među mehanizmima-automatima izdvaja se, naravno, čuveni „Paun“. Ogromni sat od pozlaćenog bakra – poklon za Katarinu Veliku od Grigorija Potemkina. Istina, sat je, kada je prevožen iz Engleske, u kojoj je napravljen, bio oštećen. „Pauna“ je popravio Ivan Kulibin.

Mehanizam radi do danas: ptica širi rep, petao kukuriče, vilin konjic leti iznad pečurke, sova okreće glavu i oči. Nekada je paun umeo i da se oglasi, ali taj mehanizam nije mogao da se restaurira.

U Ermitažu postoje i mračne legende, povezane uglavnom s Egipatskom dvoranom. Kažu da se jednom godišnje na kolenima boginje Sekmet pojavljuje čudna lokvica, nalik na krv. Primećuju je samo čuvari: ujutru ona nestaje. Naravno, kolaju i glasine o tome da se mumija egipatskog sveštenika, koja leži nedaleko od tajanstvene statue, povremeno pomiče.

Jedna od znamenitosti Ermitaža jesu njegove mačke. Prvi je bio Vasilije kog je lično Petar Prvi doveo da bi plašio miševe i pacove. Vaskino poreklo je prekriveno velom tajne. Prema jednoj verziji, imperator ga je doneo iz Holandije. Prema drugoj – monarhu su ga poklonili holandski trgovci koji su živeli u Vologdi.

Vasilije, koji je imao preku narav i bio vrlo krupan, zaista je plašio glodare. Petrova kći Jelisaveta, koja se strašno plašila miševa, povećala je broj muzejskih mačaka i od tada su ove životinje stalni stanovnici Ermitaža. Po naredbi carice dovedeni su iz Kazanja.

Katarina Druga je mačkama dodelila počasno zvanje čuvara i naredila da se prema njima odnose uz puno poštovanja.

Danas svaka mačka ima svoj pasoš, a o njihovom zdravlju brinu veterinari. Njihov dan obeležava se 28. marta, a saradnici muzeja ih zovu „ermiki“.

Životinje često dobijaju imena slikara, a to se ustalilo otkako se jedan mačor zaglavio u ventilaciji dvorane sa slikama Van Dajka. Tu mačku su od tada zvali Vandajk.

Jedan od najpopularnijih mačaka u Ermitažu je plavooki Ahil, koji je predskazivao rezultate fudbalskih utakmica. On je grešio mnogo ređe nego čuveni oktopod Pol.