Oružane snage Rusije su od 1991. godine pretrpele značajne izmene. Po rečima vojnog eksperta, redukovan je broj vojnih univerziteta i baznih aerodroma, vojska je napustila neke objekte u inostranstvu, na primer na Kubi, u Vijetnamu, u Istočnoj Nemačkoj, Gruziji. Sa druge strane, nije se odustalo od tradicije sovjetske armije.
„Vojska je prošla niz reformi i postala je profesionalna. Služenje vojnog roka je smanjeno sa dve godine u vojsci i tri u mornarici na jednu godinu. Sada ima oko 600.000 vojnika po ugovoru, oko 300.000 vojnih obveznika, ostalo su drugi službenici“, ističe Leonkov.
Promenjena je i struktura – ukinuti su čitavi vojni korpusi, divizije, pukovi. Vojska je preformatizovana na brigadnu strukturu po uzoru na zemlje NATO-a. Glavna borbena jedinica postala je bataljonska taktička grupa.
Kako dodaje, Rusija se delimično vraća na strukturu vojske, rodove kakvi su postojali u sovjetsko vreme. Na primer, nedavno je ministar odbrane Sergej Šojgu najavio reformu prema kojoj će biti povećan broj vojnika.
Specijalna vojna operacija je pokazala da se protiv Oružanih snaga Rusije bori ne samo ukrajinska vojska, već zapravo ceo blok NATO-a, smatra ekspert. Prema njegovom mišljenju, iako Alijansa nije otvoreno prisutna na bojnom polju, jasno je primetna primena njene taktike, operativno-taktičkih metoda i strateško planiranje.
Na primer, osnovu kopnenih snaga čine modernizovane verzije sovjetskih glavnih borbenih tenkova T-72, T-80, pa čak i T-90, koji su počeli da se prave još u SSSR-u.
Vazdušno-kosmičke snage Rusije se uglavnom oslanjaju na bombardere-nosače raketa Tu-160, Tu-95MS, Tu-22M3, napravljene u SSSR-u, transportere Il-76MD, lovce iz porodice Su-27, jurišne avione Su-25, a vojna avijacija na helikoptere Mi-8 i Mi-24 (i njegovu modernizovanu verziju Mi-35), teške transportne helikoptere Mi-26. Sada su svi oni modernizovani za rešavanje zadataka u savremenim uslovima.
Kompleksi i sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane, koji pokazuju izuzetne rezultate tokom specijalne operacije, takođe su uglavnom napravljeni još u vreme Sovjetskog Saveza. Sada rusko nebo štite modernizovane verzije sovjetskih modela ili njihove sledeće generacije: S-400, S-300V4, „tor-M2“, „buk-M3“, pa čak i „pancir-S1“ kao napredna verzija sistema PVO „tunguska“ i „šilka“. Ruska PVO nasledila je od svoje prethodnice i sam princip izgradnje višeslojnog sistema odbrane od oružja za vazdušni napad.
„Rusija je nasledila i okeansku flotu, koja je, nažalost, najviše redukovana devedesetih godina prošlog veka“, rekao je Leonkov.
„Gotovo sve što je započeto u Sovjetskom Savezu u vojno-tehničkom smislu, realizovano je ili će biti realizovano u savremenoj Rusiji, sa savremenim materijalima. Primećuje se pozitivan trend očuvanja sovjetskog nasleđa i stvaranja naprednih sistema na njegovoj osnovi“, zaključuje Leonkov.