Prema najavi ministra odbrane Miloša Vučevića, broj pripadnika specijalnih snaga Vojske Srbije biće povećan sa 1500, koliko ih trenutno ima, na 5000.
Kosovo razlog povećanja broja specijalaca
General u penziji, Mitar Kovač, podseća da je potreba za povećanjem broja specijalaca bila prepoznata još u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, kada je osnovan Korpus specijalnih snaga. Sada je to pitanje ponovo na dnevnom redu kao izraz društvene potrebe, kaže naš sagovornik.
„Verovatno je uslovljen daljim odnosom Srbije prema rešavanju pitanja Kosova i Metohije, odnosno obezbeđivanja srpskog naroda ukoliko bude ugrožen. Naravno da to izaziva dodatne troškove u budžetu, ali verujem da su oni već predviđeni i da još nekoliko hiljada specijalaca ne bi previše opteretio budžet, a dao bi novi kvalitet borbenim sposobnostima vojske“, smatra on.
Razlozi za povećanje broja pripadnika najelitnijih jedinica naše vojske postoje, ocenjuje naš sagovornik i ovo povećanje značiće, ne samo povećanje broja pripadnika postojećih jedinica, nego i osnivanje novih.
„Specijalne jedinice nikada se nisu merile po broju sa klasičnim pešadijskim ili motorizovanim brigadama . One su se nazivale brigadama, ali im je brojčana vrednost manja. Što ne znači da im je manja borbena vrednost; upravo zbog tipa ljudi, specijalne opreme, specijalnog načina dejstva i izvršavanja zadataka, njihova sposobnost je veoma velika“, objašnjava general Kovač.
Vojska Srbije dobija novi kvalitet
Ono što klasične jedinice, namenjene za klasično ratovanje nisu u stanju da izvrše zbog glomaznosti i sporijeg pokretanja, specijalne jedinice svojom opremom i obučenošću mogu da se trenutno pokrenu i izvrše zadatke na bilo kom delu teritorije Srbije ili u okruženju, gde su ugroženi vitalni interesi srpskog naroda.
Zbog toga Kovač napominje da će povećanje broja pripadnika specijalnih snaga najviše doprineti izvršavanju zadataka opisanih u trećoj misiji Vojske Srbije koja podrazumeva pomoć civilnim vlastima u suprotstavljanju unutrašnjem ugrožavanju bezbednosti, terorizmu, separatizmu i organizovanom kriminalu.
U formiranju novih specijalnih jedinica, prema Kovačevim rečima, najproblematičniji će biti izbor kadrova. Starešinski kadar biće popunjen od postojećeg oficirskog kadra, dok će popuna vojnicima biti vršena preko konkursa po daleko strožim kriterijumima nego što je to za redovne jedinice.
„Oni su definisani u zdravstvenom, psihološkom, moralnom i svakom drugom pogledu. Ako se govori o zdravstvenim kriterijumima, to su ljudi prve kategorije, koji po psihofizičkim sposobnostima mogu obavljati tako teške poslove i zadatke koje obavljaju specijalne jedinice. Postoje i testovi ličnosti na VMA, kojima se dobija jasnija slika o stabilnosti tih ljudi i njihovoj sposobnosti da obavljaju teške zadatke u dužem vremenu“, zaključuje Kovač.
U organizacionom smislu biće formirane nove jedinice – biće napravljene formacije, sistematizovaće se radna mesta po uzoru na već postojeće jedinice i izvršiće se njihova alokacija.
Podsećamo, ministar odbrane Miloš Vučević, najavio je da će vojska povećati broj specijalaca do kraja 2023, koji će „biti spremni da odgovore na sve izazove sa kojima se suočava naša otadžbina“.