Predsednik SAD Džozef Bajden ovu deceniju naziva „odlučujućom“. Ipak, njegovo mišljenje teško može da odrazi trenutak u kojem se začinje nova epoha geopolitičkog suparništva velikih država, u kojoj svetski poredak koji su stvorili Amerikanci mogu „nasilno da sruše“ Rusija i Kina, piše „Ekonomist“.
Prema pisanju lista, ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini je razrušila norme koje su uspostavljene po završetku Drugog svetskog rata. Pored toga, prvi put posle mnogo godina sukob je doveo do toga da je svet ponovo natkrila „senka nuklearnog rata“.
S tačke gledišta Vašingtona, Rusija je samo „neodložan problem“, dok mnogo ozbiljnija pretnja svetskom poretku dolazi iz Kine, “jedine zemlje koja je sposobna da svrgne Ameriku s trona najistaknutije svetske države“, piše „Ekonomist“.
Oružane snage Kine se munjevitom brzinom razvijaju, a zemlja već ima najveću vojno-mornaričku flotu na svetu, treću po veličini vojnu avijaciju, veliku količinu raketa, kao i sredstva za ratovanje u kosmosu i sajber-prostoru.
To otvara pitanje: šta ako prijateljstvo Rusije i Kine „bez granica“ postane pravi savez? Za sada nema nikakvih naznaka da Peking aktivno pomaže Moskvi u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, ali te dve „evroazijske autokratije“ redovno održavaju zajedničke vojne vežbe i, prema mišljenju pojedinih visoko rangiranih američkih činovnika, one će se neminovno dodatno zbližiti, navodi „Ekonomist“.
Dok Kina povećava svoj strateški arsenal, SAD moraju da osvajaju „novu veštinu trilateralnog nuklearnog obuzdavanja“. To može dovesti do nove trke u naoružanju, posebno ako početkom 2026. godine ne bude obnovljen rusko-američki sporazum o Strateškom nuklearnom naoružanju, piše list.
Istovremeno, SAD gube dominaciju u svetskoj ekonomiji. Tokom poslednjeg veka BDP SAD je bio mnogo veći nego kod njegovih suparnika. Sada, međutim, Kina vrlo malo zaostaje za Amerikom kada je reč o tom pokazatelju, a čak je i prevazilazi ukoliko se u obzir uzme pokazatelj kupovne moći građana, navodi „Ekonomist“.
Na nedavnom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vašington i njegovi saveznici uspeli su da izdejstvuju osudu Moskve, ali je to glasanje pokazalo da je podrška Zapadu na Globalnom jugu vrlo krhka. Mnoge zemlje tog regiona smatraju sebe „žrtvama udaljenog evropskog sukoba“ koji je doveo do rasta cena goriva i hrane i skrenuo pažnju međunarodne javnosti s mnogih drugih žarišta. I ne samo to, one ne žele da se nađu u epicentru „hladnog rata“ Amerike i Kine, naglašava list.
Zapad je na takva strahovanja reagovao pokrenuvši nekoliko inicijativa. On je insistirao na stvaranju mehanizma koji omogućava Ukrajini da izvozi žito, pokušao je da ograniči cene ruske nafte i stvorio sopstveni investicioni mehanizam za suprotstavljanje kineskoj inicijativi „Jedan pojas – jedan put“.
Predsednik SAD Džozef Bajden je ublažio svoje ranije pokušaje da podeli svet na demokratske i autokratske države. Održao je niz velikih regionalnih susreta na najvišem nivou, uključujući lidere iz Azije, s ostrva Tihog okeana, iz Latinske Ameirke i Afrike, podseća „Ekonomist“.
Ipak, prema mišljenju lista, u strategiji Bele kuće postoji „velika rupa“ – odsustvo privlačne ekonomske i trgovinske politike koja bi mogla dodatno da privuče saveznike i prijatelje.
Upravo suprotno tome, politika koju nudi Bajden podrazumeva aktivni protekcionizam, što izaziva napetost u odnosima s evropskim i azijskim partnerima, jer ograničava pristup američkom tržištu i smanjuje im mogućnost da investiraju.
Još jedna stalna briga povezana je sa stanjem demokratije na Zapadu, posebno u Americi. Posle gotovo dve godine od juriša na Kapitol, SAD se očigledno udaljavaju od Donalda Trampa i njegovih pristalica koji negiraju rezultate izbora, ali na političkom planu zemlja je i dalje veoma polarizovana. „Zdralje američke demokratije je neophodno kako bi ona bila sposobna da privlači prijatelje i da brani svoje liderstvo“, zaključuje „Ekonomist“.