„Svet ne može da bude tako sinocentričan kakvog želi da ga vidi kineska javnost, tako demokratski ili prosvećen kao što bi želeli mnogi Amerikanci, islamski kao što bi mnogi muslimani želeli, tako osetljiv na probleme razvoja kao što to žele neke afričke i latinoameričke zemlje, ili tako potresen francuskom veličinom ili zadivljen britanskim moralnim vođstvom kao što to žele stanovnici ovih zemalja“, piše autor.
„Pitanje koje brine Kisindžera je da li se taj kanal ruši? Da li elitne institucije više ne nude takvu strogost i disciplinu i da li je kultura takozvane duboke pismenosti, kako je on naziva, propala do te mere da društvo više nema potrebnu mudrost za pripremu novih generacija lidera? Reč nije o tome da profesori na koledžima otupljuju obrazovanje. Reč je o tome, može li dubina i strogost klasičnih nauka da izdrži izazove vuzuelne kulture i male pažnje, koje propagiraju elektronski mediji“, primetio je autor.