Procenu su dali ruski stručnjaci, koji takođe proučavaju koliko dugo oštećene cevi mogu da izdrže izlaganje morskoj vodi.
S tim u vezi, izdanje se pita, zašto Rusija namerava da započne „skupe radove na njihovoj popravci” ako je, kako neke zapadne zemlje neosnovano tvrde, sabotirala gasovode. List navodi da su gasovodi imali „mnogo“ protivnika u samoj Evropi, iako bi se sabotaža tako važne energetske infrastrukture mogla smatrati objavom rata činom.
Šef švedske kontraobaveštajne službe Danijel Stenling je u intervjuu listu rekao da Stokholm, koji vodi sopstvenu istragu o incidentu, „nema konkretne dokaze” o nečijoj krivici.
Teroristički napadi su se dogodili 26. septembra istovremeno na dva ruska gasovoda koji dostavljaju gas Evropi – „Severnom toku 1“ i „Severnom toku 2“. Nemačka, Danska i Švedska ne isključuju mogućnost da je reč o ciljanoj diverziji. Operater gasovoda, kompanija „Nord strim AG“ je tada saopštila da je reč o incidentima bez presedana i da je nemoguće proceniti kada će šteta biti sanirana.
Generalno tužilaštvo Rusije pokrenulo je krivični postupak zbog međunarodnog terorizma. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da nema sumnje da se po pitanju gasovoda „Severni tok“ i „Severni tok 2“ radi o aktu međunarodnog terorizma. Prema njegovim rečima, to je najopasniji presedan, jer konkurenti na taj način teraju Evropljane da kupuju energente po višim cenama.