Ovako istoričar religije dr Jovan Janjić komentariše odluku prištinskih vlasti da zabrane ulazak patrijarha srpskog Porfirija na KiM. Patrijarh je danas pokušao da uđe u južnu srpsku pokrajinu, gde je trebalo da boravi tri dana i da održi službu u Pećkoj patrijaršiji, ali je zadržan na prelazu Merdare.
Priština krši osnovna ljudska prava
Prema Janjićevim rečima, potez prištinskih institucija jasno pokazuje da režim Aljbina Kurtija pokušava da se predstavi kao ekskluzivni arbitar, ne samo u političkom, već i kulturološkom, duhovnom i svakom drugom smislu – da oni odlučuju ko može da zadovoljava duhovne potrebe građana koji vekovima žive na KiM.
„To je ugrožavanje osnovnih ljudskih prava. Na taj način vlast se legitimiše kao neko ko ugrožava osnovna ljudska prava, a istovremeno oni na taj način delegitimišu i sve sponzore tobožnje državnosti Kosova“, navodi Janjić.
Kako on kaže, zabrana ulaska srpskom patrijarhu na KiM služi istom cilju kao i priznanja koje je ova lažna država dobila od pojedinih zemalja – da se prištinske institucije predstave kao glavni arbitar koji odlučuje o svemu, čime se prejudicira konačno rešenje kosovskog pitanja.
Zabrana uperena protiv Srba na KiM
Do sada, srpskim duhovnim poglavarima nije bilo zabranjivano da dođu na Kosovo i Metohiju, pogotovo u Pećku patrijaršiju, sedište srpskih patrijaraha.
„To što prištinske vlasti zabranjuju patrijarhu srpskom da služi u Pećkoj patrijaršiji nije toliko upereno protiv njega. To je, u stvari, upereno protiv pravoslavnog naroda na KiM. On može da služi službu bilo gde, ali on je imao potrebu, kao što je to radio i patrijarh Pavle, da na velike praznike bude sa našim narodom da im da duhovnu radost i duhovnu utehu“, objašnjava Janjić.
Prištinske vlasti ne samo da ugrožavaju osnovna ljudska prava pravoslavnih građana KiM, već im se i svete, jer im zabranjuju da proslave praznike u prisustvu svog verskog poglavara, kategoričan je naš sagovornik.
Prema Janjićevim rečima, Beograd treba da čini ono što Ustav Srbije zahteva – da se KiM tretiraju kao sastavni delovi Srbije, što se, pak crkve tiče, ona treba da deluje onako kako kanoni i Ustav SPC regulišu – da je Eparhija raško-prizrenska, koja pokriva područje KiM sastavni i organski deo SPC.
„Ali, istovremeno i da ukazuju na svo nasilje koje sprovode prištinske vlasti nad srpskim pravoslavnim narodom na KiM i da sa time upoznaju svetsku javnost. Nadamo se da će nekome proraditi savest i da će oni koji tolerišu takvo stanje osetiti odgovornost što se ne diže glas protiv ugrožavanja osnovnih ljudskih prava, danas, kada smo već uveliko zagazili u XXI vek. To je sramota svih onih koji stoje iza takvog nasilja, odnosno iza vlasti u Prištini“, kategoričan je Janjić.
Teroristi presvukli uniforme i stavili kravate
Srpski patrijarh zapravo je dobio uslove iz Prištine pod kojima bi mu bilo omogućeno da uđe na KiM – a oni podrazumevaju osudu onih koji na barikadama protestuju protiv Kurtijevog režima, kao i osudu navodnog „kidnapovanja kosovskih državljana srpske nacionalnosti od strane bezbednosnih agenata Srbije“.
Profesor na Bogoslovskom fakultetu u Foči, protojerej stavrofor dr Darko Đogo, napominje da delovanje srpskog patrijarha ne proističe iz dobre volje privremenih prištinskih institucija. Patrijarh je, po prirodi svoje funkcije, upućen na kosovskometohijske manastire, kao i na verni narod.
„Njegovo prisustvo na KiM je stvar građanskog prava svakog čoveka koji živi na KiM, koji je Srbin i pravoslavac. To nije nešto gde bi bilo koja vlast mogla da postavlja uslove i da na bilo koji način komentarišu. U normalnim okolnostima, ovakav jedan scenario bio bi nezamisliv“, ističe on.
Što se tiče dijaloga sa takozvanim prištinskim vlastima, Đogo je kategoričan da se ne uopšte ne radi o vlastima, već o, kako kaže, kriminogenom strukturom koja je, zbog svoje vazalne spremnosti da posluži geopolitičkim centrima moći na Zapadu, dobila priliku da obuče plašt vlasti i izigrava je na jednoj okupiranoj teritoriji.
„Čoveka, sa jedne strane, iznenađuje taj scenski prikaz koji oni izvode. Iznenađuje i nivo represije koji su očigledno spremni da primene prema patrijarhu. A to je u stvari pokušaj inhibiranja straha; da se ljudi zamisle: ako „vlasti“ čisto terorističkog porekla nešto tako mogu da učine srpskom patrijarhu, to je signal običnom čoveku, Srbinu južno od Ibra ili na severu, šta tek on da očekuje“, objašnjava Đogo.
Živimo u vremenima u kojima je najpre bilo omogućeno jednoj terorističkoj organizaciji da „propere“ svoju biografiju, da sadisti i kidnaperi stave kravate i izigravaju civilnu vlast. Stoga i ne treba da nas čudi kako se ponašaju prema patrijarhu.
„Tu je mnogo veći problem u onima koji su im omogućili da presvuku uniforme i ostvare svoje naume tako što će sada terorisati srpski narod koji i dalje živi na svojim vekovnim ognjištima“, zaključuje Đogo.