Mateo se borio sa istom bolešću kao i Mihajlović, ali njegov prijatelj nije uspeo da pobedi.
„Morao sam da budem tamo. Mihajlovića sam upoznao u septembru 2019. On je bio suočen s prvim delom svoje bitke, a ja sam se već borio. Tad sam bio u bolnici na pregledima, a doktor Kazadei, znajući da sam navijač Bolonje, odlučio je da me oraspoloži. Odveo me je na sprat gde je bio Siniša i upoznao s njim. Bio je to divan susret, malo smo ćaskali, a onda me je potapšao po ramenu. Taj trenutak mi je dao veliku snagu. Onda je Siniša izvadio Bolonjin dres potpisan od njega i celog tima i poklonio mi je“, ispričao je Elmi za „Resto del Karlino“.
Dres će mu zauvek ostati jedna od najvrednijih uspomena.
„Nisam ni sanjao da ću ga nositi na Sinišinoj sahrani. Kada sam u petak čuo za njegovu smrt, nisam verovao. Rekao sam sebi: Ali kako se to dogodilo tako jakoj osobi? Za mene je to bilo nemoguće. Osećao sam strašan strah i nepravdu. Siniša je govorio o bolesti bez filtera, što nije lako. Siguran sam da je tako svima dao snagu i jasno stavio do znanja šta je zaista važno. Ovo govorim zato što se Siniša često vraćao u bolnicu. Svi su bili zabrinuti za njega jer su ga u Bolonji svi voleli“.
Poslednji put Mihajlovića je video pre nekoliko meseci.
„Bio je to kratak susret, dva minuta, ali sam i to cenio. Bio mi je na raspolaganju iako mu nije bilo dobro. Dao mi je više snage u tih nekoliko malih trenutaka nego što sam dobio u hiljadu drugih dana. Srećan sam što sam ga poznavao“, istakao je Elmi i naveo da su poslednje provere pokazale da je limfom pobeđen.
► Pogledajte novu epizodu emisije Miljanov korner.