Ovo je zaključak bivšeg ambasador u Egiptu Dragana Bisenića, eksperta za Bliski istok, i profesora geopolitike Srđana Perišića povodom ocene uglednog turskog eksperta za regionalna pitanja Firasa Radvana Oglua da je Kosovo zona turske bezbednosti.
Turska oduvek na strani Kosova
Na pitanje zašto Kosovo za Tursku ima toliki značaj Dragan Bisenić, bivši ambasador i stručnjak za Bliski istok, kaže da ocene turskih zvaničnika u kojima Kosovo ističu kao zonu svog nacionalnog interesa i bezbednosti nisu iznenađujuće niti neobične.
„U okviru ovakve orijentacije pojavljuje se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koji je baštinik nasleđa što se tiče BIH kao dominantna ličnost jer mu je još Alija Izetbegović rekao da mu ostavlja BiH u amanet ali i da bude dominantan u politici na Kosovu,“ smatra Bisenić.
Međutim, kako kaže, čini se da je sam uticaj Erdogana na Kosovu manje važan nego u BiH iako je Turska bila među prvima državama koja je priznala nezavisno Kosovo i to je Erdogan dosta naglašavao tokom poseta Prištini.
„Ove godine nije Posetio Prištinu, a bio je u celom regionu. Erdogan je u nekim prilikama, kao na nedavno održanom Turkofonskom samitu na strani Kosova jer je izjavio da je Kosovo priznalo više od 120 država, što je preterivanje, to jest ne odgovara stvarnom stanju. Erdogan tu nastupa kao snažan zastupnik kosovske afirmacije na međunarodnom planu,“ ističe Bisenić.
Treba reći i, dodaje bivši ambasador, da se Turska suočava i sa pitanjem Severnog Kipra koje se često poredi sa Kosovom, pri čemu je problem Severnog Kipra za nju veći i važniji nego pitanje Kosova.
„Erdogan je političar sa dugom karijerom i on je izgradio ličan odnosa sa svojim partnerima, pa tako i sa kosovskim predstavnicima. On jeste ove godine uputio čestitkee Kurtiju u svom pismu ali se u njemu pominje i učešće turskih predstavnika u kosovskoj vladi. Istovremeno je tražio da se preispita odluka Prištine o otvaranju ambasade u Jerusalimu jer se tako šteti palestinskom pitanju", podseća naš sagovornik.
Deo spoljne politike Turske
Bisenić zaključuje da je izjava da je Kosovo od interesa za tursku nacionalnu bezbednost u skladu sa onim što ta država sprovodi u svojoj spoljnoj politici.
Profesor geopolitike dr Srđan Perišić ističe da postoje tri aspekta koja Tursku spajaju sa Kosovom i Metohijom - istorijski, savremeni i unutrašnji faktor.
„Postoji pritisak Zapada na Balkanu gde Aljbina Kurtija podržava Nemačka, Edija Ramu Amerika, a Turska se tu oseća uskraćeno i zato preko ova tri aspekta pokušava da preko Kosova bude prisutna u regionu, što će neminovno dovesti do kvarenja odnosa sa Srbijom,“ kaže Perišić.
Kada je reč o unutrašnjim aspektima koji spajaju Tursku i i Albance uopšte, Perišić kaže da treba pogledati samo činjenicu da su Albanci, bilo da su poreklom sa Kosmeta, Makedonije ili Albanije, veoma uticajni u Turskoj.
Tri bitna aspekta
„Oni su tamo na pozicijama sudija, političara, advokata, profesori… U svim političkim strankama u Turskoj postoje jake grupacije Turaka albanskog porekla,“ ističe Perišić.
"To je, dodaje sagovornik Sputnjika, samo jedan segment zašto Turska na Albance gleda kao na svoj prostor delovanja.„Gde god su Albanci, Turci to smatraju svojom interesnom zonom. To je dakle pritisak koji Turska ima iznutra. I to je jedna dimenzija sagledavanja ove teme jer ne zaboravite da je savetnik za Balkan turskog predsednika Tajipa Erdogana Albanac poreklom iz zapadne Makedonije. Druga dimenzija je istorijska povezanost jer su jedino Albanci bili za to da tursko carstvo koje se raspadalo ostane na ovim prostorima. Albanci koji se tada još nisu bili afirmisali kao narod ili nacija su sebe videli kao deo Turske,“ objašnjava Perišić.
Regionalni igrač
Treća dimenzija mogla bi da se podvede pod savremeno vreme gde Erdogan pokušava da vodi nezavisnu spoljnu politiku regionalnog karaktera.
„Segment te njegove regionalne politike za Tursku je Balkan kao regija i zadatak Turske je da se tu afirmiše kao lider, kao regionalni igrač. Turska je do sada ostvarila fantastične odnose sa Srbijom,“ ističe Perišić.
Srbija je čak jedina u Evropi stala uz Erdogana kad je pokušan puč u Turskoj, ali segment u kome nema slaganja je bio i ostao Kosovo i Metohija, zaključuje naš sagovornik.