Profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu, dr Dejan Ivezić smatra da je ta toliko visoka gornja granica za cenu očigledno bila jedini mogući kompromis posle dugačkih pregovora. Čanice EU čija privreda puno zavisi od snabdevenosti prirodnim gasom bile su uopšte protiv uvođenja gornje granice. Njihova bojazan je bila da bi to moglo da dovede do nestašice gasa. Na kraju je protiv i ovog visoko dignutog plafona ostala Mađarska, a Austrija i Holandija su bile uzdržane.
Odluka počinje da važi od 15. februara i od tada bi taj mehanizam mogao da bude pokrenut. Stručnjak za gas, Ivezić u Sputnjik intevjuu, međutim, objašnjava da u ovom trenutku u holandskom gasnom čvorištu TTF, koje je referentno za određivanje cene gasa, ona iznosi 99 evra za megavat-sat. To je dakle drastično niže od gornje granice od 180 evra koju je cena gasa u poslednjih pet godina samo dva puta premašila- odmah po izbijanju sukoba u Ukrajini i sredinom avgusta ove godine.
Šta će značiti EU plafon za cenu gasa
Ako bi se nastavila trenutna situacija sa kakvim-takvim sabdevanjem iz Rusije prema dugoročnim ugovorima, da nema problema sa postojećim terminalima za prihvat utečnjenog gasa, da zima ne bude previše hladna i skladišta ne budu previše ispražnjena, aktiviranje gornje granice cene, po njegovoj oceni, ne treba očekivati.
To bi, kako smatra, moglo da se očekuje jedino ako se desi nešto izrazito ekscesno zbog čega bi reagovalo tržište gasa i njegova cena otišla mnogo u vis.
„Ukoliko se nešto ekscesno desi i cena bude limitirana, to će nesumnjivo dovesti do poremećaja na tržištu. Čim se takav mehanizam primenjuje kreće špekulacija i problemi sa nabavkom i onda se mogu očekivati ozbiljnije nestašice“, upozorio je ovaj stručnjak za gas.
EU kupila upola više tečnog ruskog gasa
Na pitanje hoće li se stav Rusije da neće prodavati svoje energente nikome ko pristane na ograničenje cene, bez obzira kolika ona bila, odraziti na ponudu pa i nestašicu gasa, Ivezić napominje da Evropa godišnje troši 360 milijardi kubika gasa jeste smanjila kupovinu ruskog iz cevovoda. Ranije je ruski gas činio 40 odsto ukupne količine. On, međutim, dodaje da je snabdevanje utečnjenim gasom iz Rusije ove godine bilo 50 odsto veće nego pre godinu dana.
„Rusija je i dalje posle SAD drugi najveći snabdevač Evrope utečnjenim prirodnim gasom tako da ruski gas nekim drugim kanalima nalazi svoje mesto. Što se tiče cene ne znam kako će Rusi reagovati ako ona bude otišla preko 180 evra na koju je limitirana, ali je činjenica da je proizvodnja ruskog gasa vrlo jeftina i njima je 180 evra za megavat-sat neverovatno dobra cena“, kaže Ivezić.
Tečni ne može da nadomesti gas iz cevovoda
On ,međutim, nema dilemu da utečnjeni prirodni gas, odakle god stizao, ne može ni izbliza da nadomesti sve potrebe EU.
„Trenutno kapaciteti za uvoz utečnjenog gasa u Evropu su 157 milijardi kubnih metara godišnje za regasificiranje, a ukupna godišnja potrošnja gasa je 360 milijardi. Čak ni teoretski Evropa to ne može da nadomesti pa i da u ovom trenutku može da obezbedi tu količinu utečnjenog gasa, jer ne postoje infrastrukturni kapaciteti za njegovu regasifikaciju“, objašnjava stručnjak za gas.
On pritom napominje da je osim te infrastrukture za regasifikaciju, odnosno vraćanje gasa iz tečnog u gasovito stanje, potrebna i infrastutkura za njegovu dalju distribuciju cevovodima od luka u kojima se radi regasifikacija do skladišta i potrošača.
Američki neće biti jeftiniji
Na pitanje kako će se odluka o maksimiziranju cene gasa odraziti na cenu američkog utečnjenog, koji je Evropa plaćala četiri puta skuplje od cene na domaćem tržištu, što je izazvalo negodovanje u EU, Ivezić kaže da mu cena svakako neće biti spuštena.
On podseća da je u „normalno“ doba cena tog utečnjenog gasa bila dva puta veća nego u Americi, a u Japanu i na dalekoistočnom tržištu tri puta veća, što je i definisalo raspodelu tog gasa na svetskom tržištu.
„Evropa će veštački da drži cenu na 180 evra i postavlja se pitanje da li je Azija spremna da drži cenu na 250 da bi otela Evropi gas. Dakle, taj visok nivo gornje cene je signal da je Evropi pre svega interes da ima gas i i to vidim kao zaštitnu meru da tržište, što se kaže, ne podivlja, da pokušaju da spreče špekulaciju na tržištu“, kaže naš sagovornik.
U suprotnom, disbalans na tržištu bi, kako smatra, doveo u pitanje i opsatnak nekih privrednih grana.
Srbija bezbedna
Ivezić smatra da nova odluka EU o plafonu za cenu gasa neće uticati na snabdevenost Srbije tim energentom koja ga u potpunosti kupuje u Rusiji.
„Dobra je stvar što imamo dugoročni ugovor za dopremanje dve milijarde kubika gasa godišnje. Prošle godine smo prvi put u istoriji prebacili tri milijarde i bila je rekordna potrošnja gasa pre svega zato zato što svi kapaciteti za proiozvodnju električne energije na gas rade punom parom zbog problema koje imamo sa ugljem. Praktično jednu trećinu gasa plaćamo po višoj ceni i ne verujem da će ovo ograničenje da se odrazi na Srbiju“, objasnio je on.
Ta cena od 180 evra je ekstremno visoka za nas i pošto je kod nas dobar deo tržišta regulisan, mali kupci plaćaju neuporedivo manje od toga. Rizik za funkcionisanje našeg energetskog tržišta bi bili neki ekstremni poremećaji koji bi držali cenu blizu tih 180 evra za megavat-sat, što bi zahtevalo da iz budžeta Srbije budu pokriveni gubici koji bi tako nastali, zaključio je sagovornik Sputnjika.