U ovom ključu dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Nemačke, Miroslav Stojanović, posmatra i najnoviju izjavu Anke Konrad, nemačke ambasadorke u Srbiji. Konradova je, podsećamo, u ponedeljak poručila da prema nemačkom stavu, Rezolucija 1244 ne daje osnova za povratak srpskih snaga na sever KiM, ali da je Kfor taj koji bi trebalo da odgovori na srpski zahtev.
Arogancija na nemački način
Srpska vlada zahtev za povratak do 1000 pripadnika snaga bezbednosti na KiM nije uputila Berlinu, već onome ko je nadležan za sprovođenje rezolucije 12 44, a to je savet bezbednosti UN, komentariše Stojanović.
Međutim, ono što Berlin čini je, kako naš sagovornik kaže, ofanzivna i napadna politička i psihološka priprema da se spreči bilo kakav ozbiljniji razgovor o srpskim zahtevima.
„Politička je igra, naravno, u pitanju, iako se krše mnogi sporazumi i dogovori. Ali, Nemačka u poslednje vreme u tome na neki način prednjači i to vrlo arogantno, onako nemački arogantno“, naglašava Stojanović.
Angela Merkel dovela u pitanje celokupno međunarodno pravo
Prema Stojanovićevim rečima, niko, pa ni on nije očekivao da će Nemačka podržati srpski zahtev za povratkom snaga bezbednosti na KiM, ali niko nije ni očekivao da će se šefica nemačke diplomatije lično istrčati sa izjavom da se tome decidirano protivi.
„To se nikada ne događa. Drugo je kada puste ambasadore ili nekog savetnika da kaže nešto, ali da prvo šef diplomatije govori i jednom međunarodnom dokumentu na način na koji je ona govorila zaista je neshvatljiv“, kategoričan je Stojanović.
Međutim, u okolnostima u kojima živimo, gde je sve relativizovano, gde je sve moguće i sve nemoguće, ništa ne treba da nas čudi. Stojanović protivljenje Nemačke povratku srpskih snaga bezbednosti na KiM dovodi i u vezu sa nedavnom izjavom bivše kancelarke Angele Merkel o Minskim sporazumima.
Bivša nemačka kancelarka je, podsećamo, izjavila da je potpisivanje Minskih sporazuma bilo kupovina vremena, kako bi se Ukrajina pripremila za rat sa Rusijom.
„To stavlja čitav kompleks međunarodnog prava u jednu sasvim drugu dimenziju i stavlja ga pod veliku sumnju“, izričit je naš sagovornik.
Prema rečima nemačke ambasadorke, „Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ne daje osnov za povratak srpskih snaga na sever Kosova, ali da je Kfor taj koji treba da da odgovor na zahtev Srbije i da treba sačekati odgovor“.
Konradovu, međutim, demantuje sam tekst Rezolucije 1244. U članu 4. kaže se da se „potvrđuje (se) da će posle povlačenja dogovorenom broju jugoslovenskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti radi obavljanja dužnosti u skladu sa Aneksom 2“.
Aneks 2 detaljno objašnjava pod kojim uslovima srpske snage bezbednosti mogu da se vrate u južnu pokrajinu: kako bi ostvario vezu sa međunarodnim snagama, za obeležavanje i čišćenje minskih polja, održavanje pristupa mestima srpske kulturne baštine i održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.