Mihajlović je preminuo u petak u 54. godini, a biće sahranjen danas u Rimu. Lukić je igrao sa Mihajlovićem u ekipi Crvene zvezde koja je bila šampion Evrope i sveta.
„Večna slava i hvala mu za sve što je učinio i kao sportista, i kao drug i prijatelj. Ova vest je pogodila sve nas koji smo ga poznavali. Miha je bio važan za ekipu. On je bio drugačiji, bio je preko potreban ekipi. Zgodan i nezgodan po karakteru, sa nečim što mu je Bog dao, a to je ta levica koja je znala iz slobodnih udaraca, pasova, kornera da reši nešto što izgleda nerešivo i da promeni tok utakmice. Miha je zbog svog specifičnog karaktera prosto terao i izvlačio maksimum iz saigrača“, rekao je Lukić za Tanjug.
Siniša Mihajlović
© AP/Ministarstvo finansija Srbije / Siniša Mihajlović
Lukić je podsetio da je zbog povrede 1991. godine propustio finale Interkontinentalnog kupa protiv Kola Kola (3:0).
„Ta generacija je bila specifična zbog svoje posebnosti i atmosfere koje su donosili u svlačionice. Taj žar i taj temperament, koji smo imali za stalnim dokazivanjem morali su da donesu rezultat“, dodao je on.
Lukić je istakao da Mihajlović nije mogao da bude ravnodušan na dešavanja tokom građanskog rata u Jugoslaviji.
„Bio je tužan zbog dešavanja. On je bio iz mešovitog braka, jedan deo porodice ostao mu je na hrvatskoj strani, a jedan deo porodice došao je u Novi Sad i opredelio se za srpsku stranu. Siniša nije ostavio prostor da se bilo ko igra sa njegovim emocijama. On se trudio da bude čovek i prema drugoj strani. Siguran sam da nije promenio mišljenje o ljudima iz porodice koji su ostali na drugoj strani. Siniša je čovek koji je čvrsto stajao na zemlji iako mu nije bilo lako“, istakao je Lukić.
Lukić je podsetio da je Mihajlović bio pobednik.
„On je i na treningu i na svakoj utakmici želeo da pobedi. Bio je jedno vreme veoma nervozan prema sudijama. Iritirale su ga neke odluke sudija, a mi smo onda objašnjavali arbitrima da Miha nije zlonameran. To je trajalo 3,4 meseca i prošlo ga je. To je bio period kada se mučio sa formom, ali je uvek znao da meč reši jednim potezom“, dodao je on.
Lukić je naveo da su saigrači imali poverenja u Mihajlovića na svim utakmicama i podsetio se revanša polufinala Kupa šampiona sa Bajernom.
„Od svakog njegovog slobodnjaka imali pozitivna očekivanja. Verovali smo da on uvek može da postigne gol. Ne bih izdvajao samo golove protiv Bajerna. Bilo je jako teških gostovanja u staroj Jugoslaviji i bilo je jako teško postići golove. Onda na scenu stupi Mihajlović i postigne gol iz slobodnog udarca ili pogodak stigne posle njegovog kornera“, rekao je Lukić.
On je podsetio da je Mihajlović potom igračku i trenersku karijeru nastavio u Italiji.
„Siniša je najveći deo života proveo u Italiji. Bio je Srbin, ali na neki način i Italijan. On se odlično uklopio u tu sredinu i dokazao je da zaslužuje da ima status koji trenutno ima. On je imao pobednički karakter, po mnogo čemu bio je originalan, svoj. On je bio Siniša Mihajlović“, zaključio je Lukić.