Na to ukazuje profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu dr Dragan Ignjatović komentarišući upravo postignut sporazum EU pregovarača o reformisanju tržišta ugljenika u EU. Dogovreno je da emisija gasova sa efektom staklene bašte bude smanjena 62 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 2005. godine. Plan podrazumeva postepeno ukidanje besplatnih dozvola za dobavljače goriva koji emituju ugljen-dioksid.
Ili smanjenje emisije ili da se debelo plati
"Ključan trenutak je 2027. godina. Svi treba da smanje emisije do tada ili će morati mnogo da plate", rekao je glavni pregovarač Evropskog parlamenta Peter Lize.
Sporazum tek treba da usvoje Evropski parlament i Evropski savet.
Na pitanje kako treba čitati taj sporazum postignut na kraju godine u kojoj je potrošnja uglja u svetu dostigla rekord, Ignjatović za Sputnjik kaže da nema nikakve logike u tome što su odlučili EU pregovarači. U prilog tome on ukazuje na podatke Međunarodne agencije za energetiku, prema kojima će globalna potrošnja u 2022. godini biti veća 1,2 posto i prvi put će premašiti osam milijardi tona u jednoj godini.
U godišnjem izveštaju ta agencija procenjuje se da će potrošnja uglja na tom nivou ostati do 2025. godine. Najveći rast potražnje za ugljem biće u Indiji – sedam posto, potom u EU šest posto i u Kini 0,4 posto.
Kad neće ruski gas
Potražnja za ugljem u Evropi je porasla zbog većeg prelaska sa gasa na ugalj, usled visokih cena gasa i smanjenog dotoka ruskog gasa, konstatovala je agencija.
A zašto je došlo do tog prelska dobro je poznato. Tako je odlučila sama EU uvođenjem antiruskih sankcija zbog ukrajinske krize, odričući se najjeftinijeg energenta, ruskog gasa, za koji nije uspela da nađe adekvatnu zamenu. Otuda je bio dobrodošao i ugalj, uprkos emisiji ugljen-dioksida, od koga su u EU već uveliko krenuli da odustaju.
Svet je u 2022. potrošio rekordnih osam milijardi tona uglja, i taj trend će biti nastavljen do 2025. godine
© Sputnik / Aleksandr Krяžev
/ Ignjatović napominje da je u poslednje vreme i Velika Britanija krenula sa proiozvodnjom iz termoelektrana na ugalj, da je Nemačka aktivirala najstarije termoelektrane koje će raditi još tri godine. Istovremeno u svetu se, kako kaže, trenutno gradi preko 600 novih termoelktrana.
Raste i proizvodnja uglja
„Znači, grade se potpuno nove termoelektrane samo u Kini snage 260.000 megavata. Mnogo novih elektrana ogromne snage se gradi tako da će proizvodnja uglja koja je bila negde na osam milijardi tona nastaviti da raste. I u Evropi će rasti. Grčka je aktivirala nove termoelektrane, Nemačka, Češka. Sve stare termoelektrane koje su bile planirane za otpis produžile su rad bar za tri godine“, napominje profesor na Rudarsko-geoločkom fakultetu čija je specijalnost upravo ugalj.
Zato on smatra da najnoviji predlog sporazuma o smanjenju emisije ugljen-dioksida, do koga se došlo posle 30 sati razgovora EU pregovarača, nije realan, ni ostvariv.
A šta sa sedam milijardi ljudi
„Svet je prešao potrošnju od osam milijardi tona uglja godišnje. Raste proizvodnja i u Nemačkoj u odnosu na prošlu godinu i u celoj Evropi. Raste uvoz uglja iz sveta, pre svega iz Indonezije, Australije, gradi se ogroman broj novih termoelektreana. Znači ta priča o smanjenju emisije mogla bi da se odnosi samo na Evropu i njenih 700 miliona stanovnika, a onih ostalih više od sedam milijardi radi svoju priču i nastavlja je“, ističe naš sagovornik.
Taj najveći deo sveta nema dovoljno električne energije, potreba za njom je velika i ona, uveren je Ignjatović, može da se dobije samo na bazi uglja i nuklearnih elektrana.
Nelogično je očekivati drastično smanjenje emisije ugljendioksida pri rekordnoj potrošnji uglja u svetu i vraćanju u život već otpisanih termoelektrana u EU.
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Rokove će pomeriti drastično
„Evropa će definitivno nastaviti taj svoj trend ka niskougljeničnom razvoju, ali će rokove drastično pomeriti. Od te njihove priče da će to biti gotovo do 2030. nema ništa. Sve velike zemlje koje imaju veliku proizvodnju uglja kao što su Nemačka, Poljska, Češka, još se nisu definitivno izjasnile kada će prestati sa termoelektranama na ugalj. Nemačka je pominjala 2038. godinu, otprilike tako i Češka. Poljska 70 odsto energije dobija na bazi uglja“, ističe naš sagovornik.
On je uveren da se Poljska neće odreći uglja pre 2050. godine.
To što dogovoreni sporazum predviđa da će posle 2027. godine, ako ne dođe do smanjenja emisije ugljen-dioksida biti plaćani veliki penali, po Ignjatoviću i nije posebna novost. Taksa na ugljen-dioksid, odnosno na robu proizvedenu korišćenjem električne energije iz termoelektrana na ugalj, je , kako podseća, ranije najavljivana.
Nemoguća misija
Novo je jedino što bi je u sadašnjim okolnostima, s obzirom na rast potrošnje uglja u EU, plaćao mnogo veći broj njegovih potrošača. Ipak, koliko god da žele da zaštite svoje tržište uvođenjem plaćanja tih penala, puna cena robe proizvedene zahvaljujući energiji na bazi uglja opet će biti niža nego u slučaju obnovljivih izvora energije, uveren je Ignjatović.
Zato je, kako tvrdi, dostizanje cilja o drastičnom smanjenju emisije ugljen-dioksida do 2030. godine, apsolutno nemoguća misija.
Tako će se na kraju ispostaviti da će odustajanje od ruskog gasa Brisel mnogo koštati ne samo zbog skuplje cene drugih energenata, nego i zbog veće emisije ugljen-dioksida, što bi da „ispeglaju“ dodatnim haračom.