Amerikanci, ipak, ne napuštaju Okinavu? - 18.12.2022, Sputnik Srbija

Zbog čega, bez obzira na višegodišnje nezadovoljstvo žitelja Okinave zbog opasne blizine vojne infrastrukture SAD, vlasti Japana još nisu pronašle rešenje?

Prema mišljenju vodećeg eksperta za Japan Valerija Kistanova s Instituta za Kinu i savremenu Aziju Ruske akademije nauka nezadovoljstvo žitelja Okinave je potpuno opravdano, pošto blizina američkih baza izaziva legitimno strahovanje za bezbednost mirnih ostrvljana.

„Okinava čini svega 0,6 odsto japanske teritorije, pri čemu je gotovo 80 odsto vojnih objekata SAD razmešteno upravo tu. Pre svega, to nanosi ogromnu štetu životnoj sredini, pošto se tamo nalaze najlepše plaže. Pored toga, blizina američke vojne baze vrši psihološki pritisak. Okinava je (kao, uostalom i ceo Japan) za Pentagon glavno uporište za vođenje vojnih operacija u Aziji i Indo-pacifičkom regionu u celini. U skladu s tim, žitelji ostrva strahuju da će se naći pod udarom kineskih ili severnokorejskih raketa u slučaju vojnog sukoba. To navodi žitelje Okinave da zahtevaju od vlade da teret koji na njih pada zbog prisustva američkih vojnih baza bude manje ili više otklonjen. To jest, da bude raspoređen po celoj japanskoj teritoriji“, objašnjava Kistanov.

Teško da bi ostali žitelji Japana želeli da se američke vojne baze premeste u neke druge prefekture. Ipak, glavni problem je u tome što scenario koji podrazumeva premeštanje vojnih baza nije po volji Amerikanaca.

Sjedinjenim Američkim Državama je potrebna moćna vojna infrastruktura upravo na Okinavi, za šta postoje opravdani razlozi, kaže Kistanov.

„Zahvaljujući dislokaciji baza na Okinavi u slučaju vojnih dejstava, cela Azija je za Amerikance, metaforički rečeno, nadohvat ruke. Pre svega, Korejsko poluostrvo. Glavna stvar je, međutim, da je strateški značaj baza SAD na Okinavi u ovom trenutku naglo porastao zbog izuzetnog zaoštravanja situacije u vezi s Tajvanom. Došlo je do toga da je Peking, reagujući na posetu predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajvanu, prvi put iznad ostrva izveo probna lansiranja balističkih raketa. Pri tome, pet raketa je palo u vode u ekonomskoj zoni Japana, nedaleko od ostrva koja ulaze u sastav prefekture Okinave. Na primer, pored Joangune, koja se nalazi na nešto više od 100 kilometara od Tajvana (bliže od Okinave). Prirodno, to žitelje Okinave nervira. Ipak, u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji SAD sada ne mogu da povuku svoje baze s Okinave čak ni delimično. .Čak i ako njihova avijacija leti bukvalno iznad glava žitelja Okinave, pričinjavajući im brojne neprijatnosti“, objašnjava stručnjak.

Prema njegovim rečima, premeštanje dela baze severno od Okinave takođe ne bi bilo najbolje rešenje problema, pošto bi onda bilo potrebno da se na moru izgradi veštačka pista na šipovima. To bi izazvalo nove ekološke probleme zbog narušavanja jedinstvene flore i faune regiona.

Okinava se, ipak, sve manje razvija kao letovalište s izuzetnom i jedinstvenom prirodom, a sve više kao vojni poligon SAD. Ovih dana je objavljeno da će u zoni Istočnog kineskog mora biti izgrađena velika skladišta za municiju. Cilj je bolja priprema za eventualnu krizu u Tajvanskom moreuzu.

Ministarstvo odbrane Japana u poslednje vreme je uznemireno zbog opasnosti od nedostatka municije, pošto postojeće zalihe mogu da potraju najviše dva meseca u slučaju bilo kakvih intezivnih borbenih dejstava, piše list „Nikkei“.

Jedina uteha za žitelje Okinave mogla bi da bude činjenica da sada ne moraju da strahuju da će im u mirnodopskom periodu na glavu pasti dron „Osprey“, jer američka vojna avijacija obustavlja njihovo korišćenje zbog incidenata koji su se ranije događali.

Povećanje zaliha goriva na Okinavi zbog opasne situacije u vezi s Tajvanom i u regionu u celini imaju potencijal da pojačaju strahove žitelja ostrva.

„Na Okinavi se razmeštaju radarski uređaji, postavljaju se protivraketni i protivbrodovski sistemi. To je novo svedočanstvo o tome da se na toj teritoriji Japana američko vojno prisustvo samio povećava. U skladu s tim, nije isključeno da bi u slučaju vojnog sukoba (na primer, s Kinom) napad bio izveden upravo na Okinavu“, navodi Kistanov.

Žitelji Okinave, koji su u maju obeležili 50 godina od vraćanja u sastav Japana, osetili su na sopstvenoj koži šta je to rat, jer su najžešća vojna dejstva tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Japana bila upravo na tom ostrvu.

Ironija sudbine je u tome što su sada Amerikanci na Okinavi „naoružani do zuba“ ne da bi pobedili nego da bi zaštitili Japance. Da li žitelji ostrva, ipak, plaćaju suviše skupo takvu bezbednost?