U tom slučaju, zaista su u pravu i ne preteruju u svom entuzijazmu oni komentatori koji su prošlonedeljne samite predsednika Kine Si Đinpinga sa liderima arapskog sveta u Rijadu opisali kao „sudbonosne“ i „epohalne“.
Kraj monogamnog braka Rijada
Uostalom, kao znak da ove ocene nisu daleko od realnog može da posluži i američki Si-En-En koji u stilu kiselog grožđa konstatuje da će se „Saudijska Arabija i Kina usaglasiti oko svega, od bezbednosti do nafte, ali se slažu da se ne mešaju jedna drugoj u unutrašnja pitanja” – kao da će to uticati loše, a ne blagotvorno, na njihove odnose – a i magazin „Forin polisi” nije mogao a da ne primeti: „Sijeva poseta Saudijskoj Arabiji pokazuje da je monogamni brak Rijada sa Vašingtonom – okončan. U današnjem hladnom ratu, ne samo da Saudijska Arabija odbija da izabere stranu, već je verovatno da će se dodatno približiti Pekingu i Moskvi.”
Uoči dugo najavljivanog, nestrpljivo iščekivanog i, bez sumnje, brižljivo pripremanog putovanja predsednika Kine Si Đinpinga u zvaničnu posetu Saudijskoj Arabiji, u kojoj se tim povodom okupio i čitav arapski svet, pekinški „Global tajms” ukazao je da će „mogući sporazum o slobodnoj trgovini, dogovori o prodaji nafte u juanima i buduće članstvo u organizaciji BRIKS+ značajno ojačati veze Zaliva i Kine i dodatno ugroziti hegemoniju SAD”.
„Nastojanje Kine da internacionalizuje juan ima atraktivnog partnera u Rijadu: Peking kupuje više od 25 odsto saudijske nafte, i ako bi ovi dilovi bili iskazani u juanima, saudijska nafta pomogla bi kineskoj valuti da se istakne kao globalna. Štaviše, takav potez mogao bi da uspostavi presedan i navede i ostale zemlje izvoznice da se pridruže u prodaji nafte za juane”, naveo je bliskoistočni portal „Midl ist aj”, objašnjavajući i dodatne motive za ovakav potez: „Kaznene sankcije protiv Rusije oživele su stare strahove od trgovinskog sistema zasnovanog na dolaru. Kao rezultat, zemlje poput Saudijske Arabije nastoje da umanje svoju zavisnost od američke valute… Sasvim je sigurno da obnovljeni razgovori o petrojuanu pokazuju da nove alternative sve više nagrizaju norme svetskog poretka američke dominacije.”
Osetljivo pitanje za sad
„Neki veruju da se to već događa” – da svoju naftu Saudijska Arabija Kini nekim delom već prodaje u juanima – „ali ni Kinezi ni Saudijci ne žele to javno da naglašavaju”, opomenuo je Si-En-En, dodajući da „i jedni i drugi znaju koliko je to pitanje osetljivo za Sjedinjene Države. Obe strane su preterano izložene dolaru a nema razloga da nastave da svoju bilateralnu trgovinu obavljaju u valuti treće strane. Pogotovo kad ta treća strana više nije prijatelj ni jednih ni drugih” te otuda, upozorava Si-En-En, „Sijeva poseta predstavlja još jedan korak u pravcu erozije statusa dolara kao rezervne svetske valute”.
U nastojanju da odgonetne šta to zapravo smeraju Kinezi i Saudijci, „„Volstrit džurnal” – koji je prvi, još pre pola godine, najavio taj revolucionarni dogovor o prodaji nafte za juane umesto dolara – sad ukazuje i na još jedan važan i veoma konkretan detalj.
Jedan od potpisanih sporazuma, naime, uključuje „Industrijsku i komercijalnu banku Kine, najveću kinesku komercijalnu banku koja je neposredni učesnik u CIPS-u, kineskoj verziji SVIFT-a (sistema za međunarodne finansijske transakcije koji je pod faktičkom kontrolom Sjedinjenih Država), što najavljuje”, navodi „Volstrit džurnal”, „sve dublju finansijsku saradnju dveju zemalja… Ovaj sporazum predskazuje budućnost u kojoj se saudijske banke priključuju CIPS-u, što će intenzivirati upotrebu juana u saudijsko-kineskoj trgovini naftom… Kreatori politike u Sjedinjenim Državama zbog ovoga treba da se zabrinu.”
Tektonski potres
A onda se Savetu za saradnju u Zalivu, da sve navedene američke razloge za brigu i definitivno potvrdi, pred kamerama obratio Si Đinping.
Kina će, objavio je, od arapskih partnera u Persijskom zalivu ubuduće kupovati još veće količine nafte i tečnog gasa, i to preko Šangajske berze za naftu i prirodni gas. A kupljene sirovine plaćaće u juanima.
„Bilo koji korak Saudijske Arabije u pravcu odbacivanja dolara u trgovini svojom naftom predstavljao bi tektonski politički potres”, sažeto je posle toga prokomentarisala agencija Rojters, uz napomenu da su se „Saudijska Arabija i njeni zalivski saveznici suprotstavili pritisku SAD da ograniče saradnju s Kinom i raskinu odnose s njihovim partnerom iz organizacije OPEK+, Rusijom”.
Što će reći da, nasuprot onom hladnom pozdravu pesnicama saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom pre pet meseci u Džedi, naglašeno ceremonijalna dobrodošlica za Si Đinpinga u prestonom Rijadu, sve sa avionima koji su stvarali dimne zavese u bojama saudijske i kineske zastave, nije bila ni slučajna ni samo simbolična.
Koliki je značaj posete kineskog predsednika Saudijskoj Arabiji? Šta će svetu doneti rađanje petrojuana? I kako će Amerika na to da reaguje?
Vizija i špekulacije
U „Novom Sputnjik poretku” o ovim su temama govorili analitičar Branko Pavlović i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.
Saudijska Arabija i Kina uspostavile su diplomatske odnose tek 1990. a sada su, samo 32 godine kasnije, stigle do takvog nivoa međusobnih odnosa da je prošle nedelje u Rijadu potpisan Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu.
„To je proizvod vizije kineskog rukovodstva, koje pravi planove po nekoliko decenija unapred”, objašnjava Borislav Korkodelović. „Istovremeno, zemlje u razvoju sve više uviđaju da iza kineskog uspeha stoji mukotrpan rad, a ne špekulacije na finansijskom tržištu.”
„Još 1971. dolar je, zbog prekomernog štampanja bez pokrića, morao da napusti zlatnu podlogu, što je poljuljalo poverenje u američku valutu. Zato je, da bi dolar ostao neophodan u ostatku sveta, tri godine kasnije i napravljen dogovor o isključivoj prodaji nafte za dolare, iz čega je i proistekla potreba za dolarima u svim sferama ekonomije i u svim delovima sveta”, napominje Branko Pavlović. „Sada se to menja, i zato će postepeno dolar biti sveden na njegovu realnu snagu i ekstraprofiti više neće moći da se ostvaruju. A najveći deo američke moći ne leži u nuklearnim bombama, već u enormnim prihodima koji proističu iz finansijskih špekulacija; to bi za SAD bio ubedljivo najteži udarac koji su pretrpeli do sada.”
S druge strane, upozorava Korkodelović, „slabljenje dolara izazvaće dodatne sukobe i agresivnost SAD. O tome nam svedoči sudbina onih koji su ranije pokušali da izađu iz dolarskog sistema, poput Sadama Huseina i Moamera Gadafija… Zalivske zemlje odavno imaju komplikovane odnose sa SAD, i svesne su šta je presudilo i Sadamu i Gadafiju, ali su to morale da trpe sve do sada, odnosno, do pojave opipljive alternative koju čine Kina i Rusija i njihove integrativne inicijative kao što su BRIKS+ i Šangajska organizacija za saradnju.”
„U međuvremenu je napravljena i međunarodna finansijska infrastruktura koja podržava njihove političke odnose, uz platforme koje omogućavaju trgovanje u sopstvenim valutama, mimo američkog dolara”, ističe Branko Pavlović.
Da se u tome, mimo javnosti, podaleko odmaklo, posvedočio je nedavno i predsednik Rusije Vladimir Putin koji je ukazao na „havala” sistem plaćanja koji stotinama godina postoji u međunarodnim transakcijama – „mnogo pre nego što se pojavio zapadni bankarski sistem” – a njegova suština svodi se, ukazao je Putin, da ”pošiljalac daje novac posredniku u svojoj zemlji, a primalac dobija novac od posrednika u svojoj zemlji. Posrednici sklapaju međusobna poravnanja na osnovu onoga što se moderno može opisati kao sistem kliringa”. Ovaj stari sistem, objavio je ruski predsednik, sada se prilagođava novim informacionim tehnologijama.
„Paralelno teku procesi razvoja multipolarnosti i nastojanja da se internacionalizuje nedolarski finansijski sistem. To se ne dešava stihijski, a ukrajinska kriza samo je još i dodatno podstakla ubrzanje ovih tokova. Kina i Rusija idu ka eliminisanju dolara iz međusobne trgovine, Rusija i Indija takođe, Rusija i Iran, isto se dešava i u okviru Evroazijske ekonomske zajednice, sada i zalivske zemlje idu ka tome… Svi ti partneri su, očigledno, prelomili. I sad, zamislite kad se takva mreža napravi… A planovi za to su napravljeni, i sada je samo pitanje vremena kada će biti operacionalizovani”, zaključuje Borislav Korkodelović.