Presuda Mustafi je prva koju je izreklo Specijalizovano veće Kosova u Hagu, a odnosi se na ratne zločine počinjene nad albanskim civilima nelojalne OVK, tokom aprila 1999. godine na imanju u selu Zlaš.
Visoka ali zaslužena kazna
Ljuba Pantović, advokat pred ovim sudom, prijatno je iznenađen visinom izrečene kazne.
„Moram reći da sam zadovoljan i siguran sam da je tužilaštvo imalo veoma jake dokaze, čim je kazna tako visoka. Ova presuda će po meni uticati i na ostale predmete u Hagu jer su svi ti predmeti na ovaj ili onaj način povezani,“ kaže naš sagovornik.
Pantović ističe da u ovoj optužnici nije bilo nijedne srpske žrtve, a kako kaže, primećuje da ih slabo ima i u drugim predmetima drugih okrivljenih za zločine OVK.
„Međutim, ako se rukovodimo ovom presudom, onda bi i u optužnicama gde ima Srba žrtava kazne trebalo da budu isto tako visoke ili čak i više,“ ističe on.
Pantović podseća da je selo Zlaš samo jedno od mesta za koje se utvrdilo da su postojali logori, odnosno da su pripadnici OVK držali ljude protiv njihove volje, bez obzira na nacionalnost.
„Znam da je u ovom slučaju ubijen jedan od zatvorenika koji su svi bili Albanci ali za koje se smatralo tada da su lojalni državi Srbiji. Zato su i hapšeni", napominje Pantović.
Jaki dokazi tužilaštva
U obrazloženju presude sudija Specijalizovanog suda u Hagu rečeno je da su svedoci tužilaštva pouzdani i da je presuda potkrepljena dokazima. Specijalizovana veća Kosova saopštila su nakon izricanja presude Saljihu Mustafi da je kao otežavajuća okolnost uzeta izrazita surovost mučenja i činjenica da je on bio pretpostavljeni.
Mustafa je inače tokom sukoba između OVK i srpskih snaga bio glavni i jedini komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije OVK, sve do njenog raspuštanja. Za to vreme je lišeno slobode najmanje šest lica a držali su ih na imanju u Zlašu, a da im nisu naveli razlog za to, niti pružili mogućnost da ospore zakonitost zatvaranja. Dokazano je da je Mustafa u više navrata bio prisutan na tom imanju i da je svojim potčinjenima naredio da zatvorenike odvedu na mesto na kom će ih držati, zbog čega je zaključeno da je okrivljeni znao da su ti ljudi lišeni slobode i u kakvim se uslovima drženi.
Sudije su takođe precizirale i da su zatvorenici optuživani da su špijuni, kolaboracionisti, izdajnici, lopovi ili lažovi i da su držani u nehumanim, ponižavajućim uslovima, bez dovoljno vode, hrane i medicinske pomoći, te da im nije bilo dozvoljeno ni da se operu ni da se presvuku i da nisu imali pristup toaletu.
Mustafa prvi čovek Bezbednosne agencije OVK
U presudi piše da su Mustafa i njegovi potčinjeni iz Bezbednosno-informativne agencije OVK zatvorenicima namerno naneli tešku bol i patnju, sa ciljem da od njih dobiju informacije ili priznanje, da ih kazne, zastraše, iznude nešto od njih ili da ih diskriminišu na političkoj osnovi.
Što se tiče krivičnog dela ubistva, sud je zaključio da je žrtva ubistva bila ostavljena na imanju na ivici smrti kad je gerilska jedinica Bezbednosno-informativne agencije OVK, aprila 1999. zbog predstojeće ofanzive srpskih snaga oslobodila nekolicinu zatvorenika, sa izuzetkom dvojice koji su bili najviše zlostavljani, te se kao uzrok smrti žrtve navodi posledica teškog zlostavljanje od strane Mustafine gerilske jedinice, koje je trajalo skoro tri nedelje.
Inače, Mustafa je bio zadužen i za unutrašnje obezbeđenje OVK komandanata. U pomenutom selu po podrumima običnih kuća formirao je zatvore u kojima je zlostavljao neposlušne Albance.
Osim toga, bio je zadužen za organizovanje terorističkih napada širom Kosova. Suđenje Mustafi je počelo 15. septembra 2021. godine. U procesu je učestvovalo osam oštećenih i svi su pod merama zaštite.