Mihajloviću je bolest dijagnostifikovana 2019. godine, u akutnom obliku, a potom je bio podvrgnut terapiji transplantacije matičnih ćelija.
Uprkos početnim dobrim vestima i njegovom povratku trenerskom poslu u Bolonji, bolest se vratila i Mihajlović nije uspeo da je pobedi.
Legendarni levonogi bombarder je svoj uspon ka fudbalskom vrhu krenuo iz rodnog Borova sela kod Vukovara, a uprkos interesovanjima Crvene zvezde i Dinama iz Zagreba, 1988. godine se preselio u Vojvodinu.
U ekipi sa Slavišom Jokanovićem, Budimirom Vujačićem, Miroslavom Tanjgom, Milošem Šestićem, predvođen trenerom Ljupkom Petrovićem, osvojio je titulu prvaka Jugoslavije.
Sa 21. godinom je prešao u Crvenu zvezdu, u transferu vrednom milion nemačkih maraka, za platu od 240.000 maraka, automobil i stan u Beogradu, a kasnije je bio deo zlatne generacije crveno-belih koja je osvojila evropsku i svetsku titulu.
U leto 1992. godine se preselio u Italiju, zaigrao je za Romu, dve godine kasnije je postao član Sampdorije, a 1998. Lacija, u kom je ostao do 2004. godine kada je prešao u Inter gde je i završio fudbalsku karijeru sa 37 godina.
Inter mu je dao i prvi trenerski posao, postao je pomoćnik velikom prijatelju i nekadašnjem saigraču Robertu Mančiniju, 2008. je prvi put stigao u Bolonju, a posle boravka u Kataniji, Fiorentini, reprezentaciji Srbije, Sampdoriji, Milanu, Torinu i Sportingu, 2019. se vratio u Bolonju.
Mihajlović će biti sahranjen u ponedeljak u Rimu.