Konkretnih saznanja o tome nisu imali na Rudarsko-geološkom fakultetu, a ni u Ministarstvu energetike i rudarstva Sputnjiku o tome nisu mogli ništa da kažu.
Konstatacija predsednika Srbije da nas je Bog pogledao, jer je kod nas pronađeno novo nalazište zlata, kao i kalcijum-karbonata, izazvalo je zapitanost u javnosti, o čemu se tačno radi, o kom lokalitetu, kog kapaciteta i da li su istraživanja već u toku.
Novo nalazište zlata
S obzirom na to da je jedina bliža odrednica bila Vučićeva ocena da je nalazište u jednom od najsiromašnijih delova Srbije, sve je i dalje ostalo u sferi nagađanja.
„Pretpostavljam da je možda nešto što je relativno skoro krenulo u eksploataciju na području Bosilegrada i da je predsednik možda na to mislio. Tamo je uglavnom olovo i cink, pa verovatno ima i zlata. Ne znam šta bi drugo moglo da bude. Zlato je generalno vezano ili za istočnu, ili za jugoistočnu Srbiju, kaže za Sputnjik redovni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu dr Vladimir Simić.
Na toj lokaciji zlato već neko vreme istražuje kanadska kompanija Medgold risorsis, odnsno njena ćerka firma u Srbiji, Medgold istraživanja doo Beograd. Na njenom sajtu je navedeno da ona ima tri istražna prava u blizini Opštine Bosilegrad na jugu Srbije koja ukupno pokrivaju teritoriju od približno 250 kvadratnih kilometara.
I Bosilegrad i Žagubica
Dva istražna prava se odnose na lokaciju Barje u sklopu projekta Tlamino. Mediji su ranije pisali da je Medgold u okviru tog projekta pronašao blizu 19,3 tone zlata, vrednih više od milijardu dolara.
Druga kanadska kompanija Dandi je zaokupljena zlatom na prostoru Homoljskih planina, tačnije u jugoistočnom delu opštine Žagubica. Mediji su pisali da je prema preliminarnoj studiji izvodljivosti otvaranja i eksploatacije rudnika, procenjeno da bi on bio u funkciji devet godina. Iz njega bi se izvuklo skoro 34 tone tog plemenitog metala, bruto vrednosti 1,6 milijardi dolara.
To istraživanje Dandija, dakle, nije novost, jer se ta firma, kako podseća naš sagovornik, već desetak godina njim bavi.
Visoka cena metala podigla investicije
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta ističe da se u poslednje vreme mnogo više radi na istraživanjima kod nas.
„Što se toga tiče, generalno sva istraživanja, naročito metala, ubrzana su u poslednjih petnaestak godina, kako je počela da raste njihova cena od onog istorijskog minimuma i praktično kolapsa svih naših rudnika početkom dvehiljaditih. Mislim da je 2001. bila najniža cena svih metala na berzi ikada i od tog šoka su se manje-više svi oporavili. Naravno, čim je visoka cena metala na berzi, onda su velika investiranja u geološka istraživanja“, ističe on.
Kada je zlato u pitanju istok Srbije je, kako napominje, poznat po tome, pa je svojevremeno RTB Bor bio glavni proizvođač zlata u bivšoj Jugoslaviji.
U svakom slučaju, kada nema nikakvih dodatnih podataka, svako komentarisanje je, kako kaže, nezahvalan posao.
Kalcijum-karbonatom obilujemo
Na pitanje o nalazištu kalcijum-karbonata, on napominje da Srbija njime obiluje.
„Kalcijum –karbonata stvarno imamo na mnogo mesta. Čim se najavi gradnja nekog novog putnog koridora, odmah bude po pet-deset aplikacija za geološka istraživanja. Svi žele da na vreme istraže ležišta i da ponude sirovinu za izgradnju tako velikih infrastrukturnih objekata“, objašnjava naš sagovornik.
Osim onog najjednostavnijeg, krečnjaka, tu je i proizvodnja ukrasnog kamena, cementa, raznih filera, što građevinskih, što belih, finih od venčačkog mermera.
Svetlucavi kamen sa zlatom
© Foto : Uprava Carina/Picasa
„Kada jedno malo ležište krečnjaka pronađete negde u nekom zabitom kraju, to će da radi nekolicina ljudi koji će da imaju vrlo pristojne plate, naročito za to područje. Ako pogledate statistički godišnjak, plate u rudarstvu, pa samim tim i u geologiji su treće ili četvrte prosečne u Srbiji. I to podigne taj kraj. Na kraju krajeva, postoji i naknada za korišćenje mineralnih sirovina koja je za najmanje kvalitetne kalkcijum-karbonate, krečnjake, 24 dinara po toni“, napominje Simić.
Ko istražuje
Zamislite kamenolom koji proda milion tona, 24 miliona od toga direktno ide državi, pri čemu 60 odsto naknade zadržava Republika, a 40 odsto ide opštini. Zamislite malu opštinu, sa relativno malo stanovnika koji se u tim planinskim krajevima uglavnom bave poljoprivredom , stočarstvom, to je za njih vrlo lep prihod, slikovito objašnjava značaj nalazišta kalcijum-karbonata.
Na pitanje ko se bavi istražnim radovima, domaće firme ili stranci, tu je, po njegovim, rečima, stvar podeljena.
„Što se tiče kalcijum-karbonata to su uglavnom domaće kompanije. To ne možete da izvozite. Sirovina većinom ostaje kod nas, retko ko je izvozi kao takvu, eventualno kao finalni proizvod i što je bitno, tu sve rade naši ljudi, od diplomiranih geologa i „rudara“, do svih ostalih. Kad je zlato u pitanju istražuju uglavnom strane kompanije koje imaju dovoljno sredstava da to finansiraju, ali opet na tome rade naši stručnjaci koji su završili Rudarsko-geološki fakultet", istakao je dr Simić za Sputnjik.