Neviđena akcija u Nemačkoj - da se zatre ruska reč u semenu

Lindholcova je tako komentarisala istraživanje Nemačkog centra za monitoring, analizu i strategiju (Cemas), prema kome podrška ruskoj verziji događaja u Ukrajini raste, posebno u istočnim delovima zemlje.

Zbog toga Lindholcova smatra da „ne treba potcenjivati opasnost ruske propagande i dezinformisanja u Nemačkoj“ i predlaže formiranje „nacionalnog centra za prikupljanje informacija o aktivnosti proruskih medija i resursa“.

Hibridni rat protiv Rusije ulazi u terminalnu fazu

Zapad protiv Rusije vodi hibridni rat još od 2014, naglašava politikolog dr Dušan Proroković. On se sprovodi tako što se sve vesti i svaka medijska kuća iz Rusije proglašava dezinformacijom i propagandnim sredstvima.

„Sa druge strane, nove kreacije i inovacije u pristupu verovatno služe da bi se zastrašili pojedinci. Nije mali broj ljudi iz Evrope koji komentarišu i analiziraju vesti za međunarodni servis RT. Nije mali broj komentatora iz Zapadne Evrope koji i dalje pišu za ruske medije i portale. Ovako se šalje poruka svima njima da to postaje opasan posao“, kaže Proroković.

Hibridni rat protiv Rusije ne samo da traje, već ulazi u svoju terminalnu fazu, dodaje naš sagovornik. U takvim okolnostima, onemogućavanje da se čuje drugačije mišljenje postaje cilj sam po sebi i ne može da bude kompromisa. Proroković podseća kako je izgledao zapadni medijski pejzaž 1999, tokom agresije NATO-a na Jugoslaviju – nije moglo biti napisana ili izgovorena nijedna druga verzija događaja na Balkanu, osim one koju su promovisale vodeće zapadne medijske kuće.

„Dakle, ono što je primenjivano devedesetih protiv nas, primenjuje se sada protiv Rusije. Naravno, niti je Rusija Jugoslavija, niti su sada devedesete. Čini se da je to isuviše krupan zalogaj za zapadnu politiku, pogotovo za evropsku. Ali, to što je isuviše krupan zalogaj ne znači da oni neće primenjivati istu metodologiju“, ističe Proroković.

Nedostatak materijala čini zapadnu propagandu ranjivom

Ipak, očevidno je da razumevanje u Nemačkoj za ruski pogled na svetsku krizu raste, što je, prema rečima našeg sagovornika, logično. Propagandni rat je lako započeti, ali ga je teško održavati, kaže on – stalno moraju da se izmišljaju novi događaji kako bi se održavala motivisanost stanovništva u podršci zvaničnoj politici.

Sagovornik Sputnjika se još jednom vraća na primer propagandnog rata protiv Jugoslavije iz vremena agresije NATO-a. Prvih nekoliko nedelja na Zapadu je postojala nesporna podrška agresiji. Međutim, kako je vreme odmicalo, tako je podrška splašnjavala.

„Jednu vest, jedan događaj možete raubovati dve ili tri nedelje. Zato im je bilo važno da održavaju tenzije preko priče o zaporoškoj nuklearnoj elektrani, upotrebi nuklearnog oružja, ukrajinskim uspesima na terenu, bolesti Vladimira Putina… Sa druge strane, mediji su, u propagandnom smislu, naučili javnost da se fokus na jednoj temi drži sto dana. Dakle, nemoguće je na duži rok održavati tenziju i motivisanost stanovništva oko jednog procesa“, objašnjava Proroković.

Prema rezultatima istraživanja Cemasa, udeo ispitanika koji dele mišljenje da je cilj Rusije u Ukrajini, između ostalog, „borba protiv globalističkih elita“, porastao za 6 odsto od aprila i iznosi 18 procenata u oktobru.

Ojačao je i kredibilitet teze da su američke i ukrajinske vlasti „zajednički sprovodile tajna istraživanja u biolaboratorijama za razvoj biološkog oružja“. Njen nivo je porastao sa 7 na 12 odsto. Pored toga, sve više stanovnika Nemačke uvereno je da je specijalna vojna operacija bila neophodna za oslobađanje bivše sovjetske republike od manifestacija nacizma na vlasti – sada je njihov udeo 9 odsto, dok je u aprilu bio 5 procenata.

Studija je pokazala da je podrška ruskoj verziji događaja posebno jaka u istočnoj Nemačkoj – 33 odsto ispitanika koji žive na teritoriji bivše Istočne Nemačke smatra da je sukob u Ukrajini „rezultat NATO provokacija” protiv Rusije.