U dokumentu se navodi da je u ovom momentu spremnost za izvršavanje zataka Alijanse, kao što je, na primer, jačanje njenog istočnog krila, u principu, obezbeđena, iako „delimično i sa ograničenjima“.
Pored toga, u izveštaju se navodi da Bundesver ima problem sa raspoređivanjem NATO snaga za brzo reagovanje tokom sledeće godine.
Kao primer ističe se prisustvo kontingenta Severnoatlantske alijanse u Litvaniji, gde Bundesver, zajedno sa drugim NATO partnerima, formira takozvanu borbenu brigadu.
Pored toga, „Špigl“ ističe da mogu da nastanu problemi sa raspoređivanjem snaga Bundesvera u Slovačkoj.
Nedostaci Oružanih snaga Nemačke koji se pominju u izveštaju, ne tiču se samo misije u inostranstvu.
Oni postoje i kad je u pitanju bezbednost vazdušnog prostora iznad Nemačke.
Konkretno, postoje značajni znaci zastarelosti kopnenih sistema, uključujući radare za vazdušni prostor, vazdušne radiostanice ili softver za komandne punktove.
Mada bi „zastareli sistemi“ obezbedili operativnu gotovost, u izveštaju upozoravaju da bi se u budućnosti mogla očekivati „povećana učestalost kvarova“ u radu tehnike.
Prethodno je nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht bila na udaru opozicije i koalicionih partnera. Nemački „Velt“ tvrdi da nemačka vojska ima municije za samo par sati borbe, dok „Politiko“ navodi kako je ministar finansija Kristijan Lidner odbio zahtev Lambrehtove za novac kojim bi municija bila kupljena.