U to je uverena naučna saradnica, dr Katarina Zakić, načelnica Centra za studije Pojasa i puta u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, koja podseća da je trgovinski rat Amerika pokrenula još u vreme administracije predsednika Donalda Trampa, a sadašnji Džozef Bajden samo ga je nastavio.
To je dovelo do kontramera Kine i bez obzira na to što je on doveo do obostranih gubitaka, ali mnogo većih američkih, njena politička procena je bila da taj sukob treba da bude nastavljen, napominje Zakićeva za Sputnjik.
Zašto je Kina tužila Ameriku
Otuda i najnovija tužba Kine podneta pred STO protiv SAD zbog nametanja kontrole izvoza čipova u Kinu. Objavio ju je na Tviteru kineski list Global Tajms, pozivajući se na izvor u kineskom ministarstvu trgovine. Tim potezom, kako je navedeno, Peking pokušava pravnim sredstvima da zaštiti svoje legitimne interese.
Kineska žalba na američko ograničenje izvoza čipova došla je pošto su SAD u oktobru donele novi paket propisa koji regulišu koje se to tehnologije čipova mogu izvoziti u Kinu. Zabrana izvoza se, tako, odnosi na napredne čipove, kao i na prodaju alata za proizvodnju logičkih i memorijskih čipova u Kini, kojoj je ograničen i pristup čipovima koji se koriste za superračunare i veštačku inteligenciju.
Već viđeno i očekivano
Zakićeva kaže da je ovakav razvoj događaja očekivan nastavak prethodnih sukoba.
„Ovo što se desilo, a počelo je u oktobru, započela je administracija predsednika Bajdena. Reč je o tome da se zabrani i na neki način ograniči izvoz američkih poluprovodnika ili čipova koji su proizvedeni ne samo na teritoriji SAD, već bilo gde u svetu, ako proizvođači za to koriste američku tehnologiju“, napominje naša sagovornica.
Ko ovlada sofisticaranim čipovima i veštačkom inteligencijom imaće globalni ekonomki primat, a onda i politički i bezbednosni
CC0 / /
To je, kako ukazuje, samo jedan od načina na koji se Amerika bori protiv Kine. Ona podseća da je Amerika u avgustu američkoj privredi i istraživačima opredelila velike grantove u ukupnom iznosu od 52 milijarde dolara za pomoć u IT oblasti, pre svega za istraživanje i proizvodnju poluprovodnika, odnosno čipova. Uz to, jačanje domaće proizvodnje i istraživanja, nove mere ograničenja u izvozu čipova bi u isto vreme trebalo da oslabe Kinu na tom planu.
Peking neće samo čekati
Na to, međutim, izvesno je, Kina neće gledati skrštenih ruku, ističe Zakićeva.
„Ono što je i najavljeno još prošle godine kada je usvojen 14. petogodišnji plan razvoja Kine, jeste da će ona mnogo ozbiljnije nego do sada ulagati u IT industriju. Prema pisanju kineskih medija ta pomoć će iznositi skoro 135 milijardi evra u narednih pet godina, što je ogroman paket pomoći kineskim istraživačima i kineskoj privredi“, kaže naša sagovornica.
Po njenoj oceni, tužbom pred STO Kina pokušava pokaže u kojoj meri ograničenja izvoza čipova u Kinu predstavljaju američko nelojalno ekonomsko ponašanje jer se nacionalni interesi SAD u ovom slučaju koriste kao razlog zbog koga trgovina ne može nesmetano da se odvija. Politički interesi su, kako ističe, ispred trgovinskih.
Domet tužbe ipak upitan
Ona ipak dodaje da je upitno koliki je domet kineske tužbe.
„U kojoj meri će STO, pogotovo u ovom trenutku, čak ukoliko Kina dobije tu presudu u svoju korist, moći da utiče da se takva pozicija popravi ostaje veliko pitanje. Do sada se vrlo često dešavalo da imamo presudu STO, ali da ono što imamo u praksi ne odgovara onome što je STO odlučila“, napominje naučna saradnica, stručnjak za Kinu.
Domet odluka Svetske trgovinske organizacije je upitan, jer ih Amerika ni do sada nije poštovala
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
Tako je samo nekoliko dana pre podnošenja tužbe Kine, STO presudila protiv Vašingtona u drugoj tužbi koja se odnosila na američke carine na metal. Sjedinjene Države su, međutim, odbacile tu odluku.
Čipovi za ekonomski i politički primat
„Ovo što se sada dešava između Amerike i Kine je posledica bitke oko toga ko će ustvari imati primat u budućnosti. Jer onaj ko pre ovlada informacionim tehnologijama, a pogotovo sofisticiranim čipovima i veštačkom inteligencijom, taj dobija globalnu ekonomsku premoć, a nakon toga i političku i bezbednosnu“, naglašava Zakićeva.
Ona podseća da su SAD, zahvaljujući pre svega jakom ekonomskom usponu i razvoju, od kraja Drugog svetskog rata do danas imale nesmetani razvoj u IT oblasti. Kina to do skoro nije imala i potpuno je, kaže, logično što ona još kasni za SAD.
Otvaranje Kine prema svetu je, kako napominje, krenulo tek početkom osamdesetih godina prošlog verka, a ozbiljnija ulaganja u IT sektor od sredine devedestih, da bi potpuni bum u toj oblasti u Kini bio u prethodnih 10 -12 godina.
Otuda, a pogotovo sa planovima o novim velikim ulagaljima Kine u IT, opravdan strah Amerike da bi mogla da izgubi trku sa Pekingom koju pokušava da dobije nastavkom trgovinskog rata.