Kruna kralja Milutina ponovo napravljena: Rađena u 13 tehnika, ima 24 rubina i 18 safira /foto/

Istorijski muzej Srbije na čelu sa direktorkom dr Dušicom Bojić pokrenuo je projekat izrade replika kruna, odeždi i obuće iz prednemanjićkog, nemanjićkog i ponemanjićkog perioda. U okviru tog projekta, filigranista Goran Ristović Pokimica iz Kraljeva napravio je repliku krune kralja Milutina na osnovu izgleda krune na fresci tog srpskog vladara u Kraljevoj crkvi (Crkvi Svetih Joakima i Ane) u Manastiru Studenici, piše sajt Srpska srednjevekovna istorija.

Izradi replike krune kralja Milutina prethodile su dvogodišnje konsultacije autora sa timom stručnjaka koji su predvodili istoričarka prof. dr Smilja Dušanić i istoričar umetnosti prof. dr Dragan Vojvodić. Tokom tih konsultacija odlučeno je da se replika krune kralja Milutina uradi na osnovu izgleda krune na fresci iz Studenice.

Stručni tim je prepustio filigranisti Ristoviću da na osnovu usaglašenih smernica izvede svoj autorski rad, pa se može reći da je Goran Ristović autor replike krune kralja Milutina, uz teoretsko vođenje profesora.

Autor Goran Ristović rekao je da se o svakom detalju temeljno razmišljalo – o dostupnoj zlatarskoj tehnici rada, dostupnosti dragog kamenja, načinu njegove obrade koji se primenjivao u 14. veku.

Izrada krune trajala je četiri meseca. Autor je koristio čak 13 tehnika prilikom izrade: valjanje, isecanje, kovanje, tordiranje, granulaciju, ručnugravuru, filigran, nitovanje, lotovanje, poliranje, pozlatu, obrada kamena i fasovanje. U pitanju je isključivo ručni rad.

Replika krune kralja Milutina je teška 1.571,74 grama, ima 24 rubina, 18 safira, 23 ametista, 4 lapis lazulija i čak 407 slatkovodna bisera.

Razlika između originalne i replike krune je u metalu koji je korišćen za njenu izradu. Dok je originalna kruna skoro sigurno bila napravljena od zlata, replika je napravljena od pozlaćenog srebra.

Pored replike krune kralja Milutina, u okviru projekta Istorijskog muzeja Srbije do sada su izrađene još tri replike krune. U pitanju su replika krune kraljice Jelene Anžujske, koju su napravili Marsel i Simon Čivljak, replika krune carice Jelene, koju je napravila Jasminka Brkanović, i replika krune cara Dušana, koju je napravio Goran Ristović.

Izrade sve četiri krune finansirane su redovnim sredstvima Istorijskog muzeja Srbije.

Prema tom projektu Istorijskog muzeja Srbije, planirana je izrada više od dvadeset kruna srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki. Svi predmeti izrađeni u tom projektu biće izloženi u centralnom holu nove zgrade Istorijskog muzeja Srbije – nekadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu izgrađenoj 1884. godine. Svečano otvaranje nove zgrade Istorijskog muzeja Srbije planirano je za kraj 2023. godine.