Priština je najavom apliciranja za članstvo u Evropsku uniju i apliciranjem za Savet Evrope pogazila i Briselski, i Vašingtonski sporazum, koji je predviđao moratorijum za zahteve članstva Prištine za učlanjenje u međunarodne organizacije čime je dala odrešene ruke i Beogradu da radi na lobiranju kod država koje su priznale Kosovo da to priznanje povuku.
Beograd samo odgovara Prištini
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, ističe da je to veoma važna tema za nas u ovoj situaciji.
„U uslovima kada se pokušava da se progura evropski plan za rešenje Kosova i Metohije koji podrazumeva priznanje lažne države Kosovo pre svega od strane Beograda, iako se to tako ne definiše, nego se traži poštovanje teritorijalnog integriteta te lažne države Kosovo, za Srbiju je važno da spreči bilo kakve pokušaje Prištine da se domogne članstva u Ujedinjenim nacijama,“ ističe Drecun.
U tom smislu, dodaje on, posebno su značajna povlačenje priznanja Kosova od strane država koje su prethodno priznale Kosovo.
„Dakle, Priština sad po onome što je izneo ministar spoljnih poslova Ivica Dačić može da računa na podršku samo 83 države u Ujedinjenim nacijama od 193 koliko ih ima. Takođe među onima koje su na papiru priznale Kosovo, ima dosta država koje ne glasaju za Kosovo, poput Mađarske i te države takođe ne bi glasale za članstvo Kosova ni u Savetu Evrope. Tako da verujem da će Priština imati problem i vezano za aplikaciju za članstvo u EU, jer nije država sa punim pravnim subjektivitetom da bi mogla da postane članica Unije,“ ističe Drecun.
Podrška Mađarske bitna
Međutim, oni će, kako kaže naš sagovornik, ipak aplicirati a za razliku od njih naši potezi na miran i demokratski način samo odgovaraju jednostranim potezima Prišine koje sprovodi sa određenim zapadnim državama.
„Kada se krši Rezolucija 1244 naše je pravo da tražimo da se ona ispoštuje, posebno u delu koji se tiče povrataka dela srpskih snaga na KiM. Kada se krši Briselski sporazum sa punim pravom tražimo da se realizuje ono što je dogovoreno poput ZSO. To važi i za Vašingtonski sporazum. Dakle, svi naši potezi spadaju u domen političkih odgovora i borbe, na pokušaje Prištine i njima bliskih zapadnih država da od lažne države Kosovo naprave državu sa punim pravnim subjektivitetom,“ objašnjava Drecun.
Naš sagovornik smatra da je veoma teško reći koje bi države još bile voljne da povuku priznanje Kosova, posebno povodom spekulacija da bi među prvim evropskim državama to mogla biti Mađarska.
„Teško bi mogla biti Mađarska koja je član i EU i NATO pakta i kojoj je takođe bitan odnos sa Amerikom, jer bi to za njih bila veoma složena politička odluka. Ono što je bitno jeste da imamo podršku Mađarske i po pitanju pristupa Kosova EU , da imamo njihovo razumevanje za našu poziciju, i da nam, gde god mogu, pomažu da se naša južna pokrajina ne otrgne od nas,“ ističe Drecun.
Šta kaže računica
Sa osamnaest država koje su prethodnih godina preinačile odluku o Kosovu - povukle priznanja- i devet onih koje su spremne da isto to učine, odnos snaga na Ist Riveru, u sedištu UN sada je značajno u korist Srbije. Prema toj računici, 83 države u UN priznaju Kosovo s tim što njih pet ima „zamrznuto“ priznanje, odnosno nalaze se u fluidnom stavu, uglavnom priznaju, ali više ne glasaju za Kosovo. Note devet država koje su otpriznale Kosovo nalaze se u fioci države Srbije, iako još nije obelodanjeno koje su to države.
Zemlje koje su povukle priznanje Kosova ispoštovale su međunarodno pravo, Povelju UN, suverenitet države Srbije, načela Helsinškog sporazuma, odredbe OEBS-a, Rezoluciju 1244, Bečku konvenciju o diplomatiji iz 1961. i mnoga druga dokumenta.
Države koje su do pre Vašingtonskog sporazuma povukle priznanje Kosova su: Sijera Leone, Surinam, Togo, Gana, Nauru, Unija Komora, Sao Tome i Principe, Gvineja Bisao, Burundi, Liberija, Lesoto, Grenada, Madagaskar, Komonvelt Dominika, Papua Nova Gvineja, Solomonska Ostrva, Palau i Centralnoafrička Republika.