Rusija ne mora da menja nuklearnu doktrinu da bi odgovorila agresoru

Osim toga, Moskva može nuklearno da odgovori ako su Rusija i njeni saveznici napadnuti nuklearnom raketom ili bilo kakvim drugim nuklearnim oružjem. Isto pravilo važi i za napad na infrastrukturu od suštinskog značaja, što bi paralisalo ruske snage za nuklearno odvraćanje.

Međutim, Moskva kao vodeća nuklearna sila ozbiljno shvata svoju odgovornost za održavanje globalne bezbednosti i stabilnosti i za sprečavanje oružanih sukoba, posebno nuklearnih. Ruska vojna doktrina je suštinski odbrambena tj. defanzivna, predviđa samo uzvratni napad, odnosno odgovor na napad raketa druge nuklearne sile, dok SAD ne isključuju mogućnost preventivnog napada na uslovnog protivnika, s obzirom na to da je ta strategija uvrštena u osnivačka dokumenta Vašingtona.

Osim toga, za razliku od SAD, rusko nuklearno oružje nije raspoređeno na teritoriji država koje ne poseduju atomsko naoružanje i Moskva je više puta isticala da neće prva upotrebiti nuklearno oružje.

Ruski eksperti upozoravaju da Amerikanci stalno pokušavaju da naruše stratešku ravnotežu. Osim toga, oni ga krše tako što u Evropi i Aziji raspoređuju takozvane globalne protivraketne odbrambene sisteme, koji imaju dvostruku namenu i koji se lako i brzo iz odbrambenog oružja mogu pretvoriti u ofanzivno.

Knutov, međutim, ocenjuje da je izmena ruske nuklearne doktrine i usvajanje američkog principa nuklearnog preventivnog napada „teoretski moguća“, kao i upotreba nuklearnog taktičkog naoružanja.

„Trenutno je, recimo, na granicama Savezne države Rusije i Belorusije, nagomilana prilično velika NATO grupacija. Ako se ta grupacija, na primer, ojača maksimalnim brojem snaga, dovoljnim za invaziju na teritoriju Belorusije, jasno je onda da tu NATO grupaciju nećemo moći da odbijemo sa brojem snaga koji se trenutno u Belorusiji nalaze. Jedino sredstvo koje može sprečiti napad je preventivni nuklearni napad taktičkim oružjem. I prirodno je da slična situacija može da nastane i u drugim regionima, moguće u Kalinjingradskoj oblasti, jer NATO stalno preti Rusiji invazijom na Kalinjingradsku oblast... Dakle, u ovim uslovima međunarodne situacije, to je potpuno moguć scenario razvoja događaja“, kaže Knutov.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da bi Moskva mogla da razmotri mogućnost uvođenja američkog principa osiguranja sopstvene bezbednosti, između ostalog i taktiku ne samo preventivnog, nego i razoružavajućeg napada, koji razrađuju SAD. To je, kako je objasnio, napad savremenim visoko tehnološkim sredstvima koji treba da se izvede na komandna mesta, lišavajući protivnika tih komandnih sistema.

Rusija treba da ima sopstvene bezbednosne garancije, a to može postići, između ostalog, i izmenom nuklaerne doktrine.

U ekstremnoj geopolitičkoj situaciji, nameće se pitanje zašto Moskva čeka i zašto do danas nije usvojila doktrinu preventivnog nuklearnog napada, posebno ako se ima u vidu činjenica da je nuklearno oružje - „oružje obuzdavanja“.

„Moskva nije računala da će NATO blok započeti aktivna neprijateljstva protiv Rusije. Međutim, danas se Ukrajina faktički bori NATO oružjem... Sada počinju masovne isporuke naoružanja, čak ne iz arsenala NATO-a, nego iz skladišta vojnih jedinica NATO-a. Čak i NATO vojnici, poljski romantičari i drugi, preobučeni u iniforme privatnih vojnih kompanija, aktivno učestvuju u borbenim dejstvima. Drugim rečima, govorimo o tome da NATO blok ratuje sa Rusijom i stoga smo prinuđeni da promenimo našu vojnu strategiju i upozorimo blok NATO-a da ćemo, ako dođe do eskalacije, biti primorani da upotrebimo taktičko nuklearno oružje“, smatra Knutov.

Rusija i SAD kontrolišu oko 90 odsto svetskih nuklearnih bojevih glava, ali sa oko 6.000 bojevih glava Rusija ostaje najveća nuklearna sila u svetu.

Vladimir Putin je nedavno izjavio da mogućnost odbrane zemlje pomoću nuklearnog oružja predstavlja faktor obuzdavanja, ali je istovremeno upozorio i da ukoliko se napad nuklearnim oružjem na Rusiju i dogodi, od protivnika neće ostati ništa, jer je „nemoguće presresti stotine raketa“.

Gotovo svaka izjava ruskog predsednika na temu nuklearnog naoružanja na Zapadu se izvrće u pokušajima da se Putin satanizuje i predstavi kao tiranin koji preti celom svetu, a da se Rusija optuži za “zveckanje“ nuklearnim oružjem.

Tu su na delu i dvostruki aršini SAD, koje nuklearni potencijal smatraju jednim od ključnih elemenata u obezbeđivanju svoje nacionalne bezbednosti, kao i sredstvom za promovisanje državnih interesa, dok druge države koje takođe štite svoje interese – kritikuju, optužuju, kažnjavaju.

Osim toga, SAD su odbile razgovore sa Moskvom o strateškoj stabilnosti i nizu pitanja vezanih za nuklearno oružje, dok je Rusija otvorena za pregovore. Stav Moskve je da će bez direktnih razgovora između dve najveće svetske nuklearne sile rizik po globalnu bezbednost samo rasti.

Na pitanje postoji li opasnost od eskalacije sukoba između nuklearnih sila, Knutov ocenjuje da da je situacija odavno „na tački ključanja“.

„Situacija je odavno eksalirala, nakon što je Zapad odbio da Rusiji da bezbednosne garancije, posle čega je počela ruska specijalna vojna operacija. Postalo je jasno da je dovedeno u pitanje postojanje naše zemlje i da je Zapad postavio zadatak uništenja Rusije. Zapad to i ne krije. Međutim, takve pretnje su već i obuhvaćene našom vojnom doktrinom, koja navodi dve opcije za upotrebu nuklearnog oružja. Prva opcija je odgovor na nuklearni napad, ako smo pogođeni - mi uzvratimo. A druga opcija je u slučaju kada je ugroženo postojanje i očuvanje ruske države. Sada mnogi otvoreno deklarišu uništenje Rusije. I to je druga tačka naše vojne doktrine, ona faktički postaje aktuelna“, zaključio je ekspert.