Tako je već decenijama. Svaki potpisani sporazum i ključni istorijski dokument čita se i primenjuje isključivo onako kako odgovara „drugoj strani“ i NATO delu sveta, a na štetu srpskog naroda.
Za Srbe ne važi ni ono što piše, a za sve ostale važi i ono što je „između redova“ i što je predmet jednostranog i proizvoljnog tumačenja.
„Duh Dejtona“ važniji od slova
Dejtonski sporazum, potpisan na Aranđelovdan 1995. godine u bazi Rajt Peterson, američka država Ohajo, jeste istorijski značajan, okončao je poludecenijski krvavi rat, a stvorio Republiku Srpsku u okviru Bosne i Hercegovine.
Ali, primena tog sporazuma praktično je značila neprekidno oduzimanje nadležnosti Republici Srpskoj koje su predviđene upravo tim sporazumom.
Umesto slova Dejtona, grubom zloupotrebom prava promovisan je famozni „duh Dejtona“ kojim je Visoki predstavnik u BiH postao vrhovno božanstvo koje smenjuje vlasti, oduzima prava čitavom narodu, vrši okupacioni teror, unitarizuje BiH i gazi i poništava suštinu mirovnog sporazuma kojim je država konstituisana.
Kumanovski sporazum samo za Albance
NATO agresija na SR Jugoslavija okončana je 9. juna 1999. Kumanovskih sporazumom što je sutradan potvrđeno Rezolucijom 12 44 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i to je predviđalo povlačenje srpske vojske i policije sa KiM.
Po tim dokumentima, ne samo što je Kosovo ostalo u sastavu Srbije i SRJ, već je predviđeno i da do 1.000 pripadnika bezbednosnih snaga Srbije može da se vrati u južnu pokrajinu, uz odobrenje SB UN.
Ipak, Zapadne sile na čelu sa Amerikom, Nemačkom i Velikom Britanijom stale su iza gaženja Rezolucija 12 44 i podstakle i sponzorisale jednostrano otcepljenje lažne države Kosovo.
Danas, kad se Srbija posle 23 godine poziva na to napisano i potpisano pravo - da se zbog krize na Severu KiM u pokrajinu vrati do 1.000 pripadnika bezbednosnih snaga, iz moćnih centara poručuju da je to provociranje tenzija.
Zapadni faktori se cinično smeškaju na zahtev Beograda. Njihove namere su potpuno drugačije.
Briselski sporazum – mora sve osim ZSO
Takozvani Briselski sporazum, potpisan je 19. aprila 2013. godine između Beograda i Prištine, a pod pokroviteljstvom Evropske unije.
To je bio formalno – prvi sporazum kojim se "uspostavljaju principi za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine".
U najkraćem, srpska strana je do danas ispunila sve tačke tog dogovora – od sudstva i policije, ukidanja svojih organa, uvođenja pozivnog telefonskog broja, „energetskog paketa“, organizovanja izbora na Severu pod okriljem nepostojeće države...
Albanska strana nije ispunila jednu jedinu obavezu koju je preuzela – da se oformi Zajednica srpskih opština.
Dok Amerika i EU deklarativno i uz lažnu brigu, tobože traže da se Zajednica formira, Aljbin Kurti dok otima Srbima u Velikoj Hoči bačve sa vinom, lakonski odgovara da je taj zahtev Beograda – detinjast.
I ne samo da Prištini i zapadnim igračima ne pada na pamet da formiraju ZSO, već hapse Srbe i korak po korak naoružanim snagama potpuno okupiraju srpske opštine dok zavijaju sirene Kosovskom Mitrovicom i Zvečanom.
Sve je, dakle, jasno i mnogo puta elaborirano.
Ali, važno je ponoviti sve, kako bismo svi utvrdili kakav se to novi „istorijski sporazum“ sprema, a koji bi Beograd i Priština trebalo da potpišu već na proleće.
Bila bi to nova velika prevara u koju bi se upakovala neka „šarena laža“ za Srbiju koju nikada ne bismo ni videli.
Što bi rekao Kurti, nadajmo se da nas opsenari ponovo neće preveslati – kao decu.