Ropstvo u 21. veku: Šta znamo o kasti Haratina u Mauritaniji
Ma koliko se činilo čudnim, ropstvo ni do danas nije u potpunosti iskorenjeno. U Mauritaniji, na primer, postoji cela kasta robova – Haratini.
SputnikČak i u slučaju da ih vlasnici oslobode, oni svejedno ne mogu da studiraju ili rade u državnom sektoru. Sami Haratini potomci su crnih robova koji su u kolonijalizmu završavali na teritoriji Mauritanije. Tamo su bili potčinjeni, uključujući i arapskom stanovništvu Mauritanije.
Haratini i sami sebe smatraju građanima drugog reda: mnogi od njih su se privikli na činjenicu da je njihova sudbina da ceo život služe svojim gospodarima. Ali, postoje i oni koji nisu saglasni sa tim i bore se za slobodu.
Haratinska povelja je pokret za slobodu mauritanskih robova i zajedno sa organizacijama za ljudska prava redovno organizuje akcije. To im omogućava da skrenu pažnju na bespravan položaj celog jednog sloja mauritanskih građana. Oni veruju da će jednog dana moći da okončaju ropstvo u svojoj zemlji.
Uprkos stalnim izjavama mauritanske Vlade da su uspeli da pobede ropstvo, Haratini ističu da su im data samo neka ograničena prava. Oni bi želeli da budu ravnopravni sa arapskim stanovništvom ili „belima“, kako nazivaju Arape.
Bez prava na suđenje
Ibrahim Bilal Ramadan, direktor Komisije za zaštitu ljudskih prava u Sahelu (nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava u Mauritaniji) ističe da Haratini kao sloj mauritanskog društva čine 50 odsto ukupnog stanovništva zemlje.
Međutim, dodaje da se u zemlji često trude da ih jednostavno ne primećuju kako se ne bi podizalo osetljivo pitanje iskorenjivanja tradicionalnog ropstva.
„Uostalom, i ja sam Haratin. Preko 20 godina živeo sam kao rob i tek nakon oslobađanja, mogao sam da završim školu. Zatim sam bio bio u mogućnosti da oslobodim brata i celu njegovu porodicu – tako je počeo moj put zaštite prava saplemenika“, ispričao je on.
Prema njegovim rečima, ropstvo je zapravo inkriminisano mauritanskim zakonom. Ali, u praksi faktički to ne funkcioniše, oslanjajući se na tradiocionalno društveno uređenje.
„Čak iako slučajevi o kršenju prava predstavnika kaste Haratina dođu do suda, on ćuti. Naši sudovi, kao i celo naše društvo, praktično nisu spremni da zaštite prava ugnjetavanih. Kultura gospodara gde niko nema prava da se raspravlja sa njima, nije nestala. Prekršioci zakona o ropstvu nikada ne dobiju presudu: predmeti samo skupljaju prašinu na policama“, objasnio je on.
Bez prava na zemlju
Ramadan je istovremeno istakao da se Haratini tradicionalno bave zemljoradnjom, ali da nemaju nikakvih prava na zemlji.
Reč je o tome da je mauritanska vlada još 1983. godine donela Zakon o nepokretnostima. Prema njegovim odredbama, zemlja pripada državi i daje je onima koji je obrađuju. Ali, u stvarnosti, zakon funkcioniše drugačije, jer pravo vlasništva imaju samo vlasnici Arapi.
„Vlasnici zemlje u Mauritaniji trenutno mogu biti samo predstavnici arapskih plemena, čak iako su Haratini prethodno oslobođeni ropstva. Ali, Arapi koriste nepokolebljivo pravo vlasništva na zemlji: između ostalog i da bi vršili pritisak na Haratine u političkim i ekonomskim pitanjima. Teško je čak izaći na protest, ako znaš da tvoja zemlja sutra može ostati bez zemlje“, rekao je pravni zaštitnik.
On je naglasio da se ceo jug Mauritanije bavi poljoprivredom, gde živi i radi veliki deo predstavnika haratinske kaste, koji su apsolutno bespravni.
Religija kao opravdanje
Sa druge strane, Jerba Uld Nafia, lider Haratinske povelje je istakao da nakon što je Mauritanija stekla nezavisnost, lokalne arapske vlasti odlučile su da iskoriste verski faktor kao opravdanje ropstva i zato su mnogi Haratini dobrovoljno odustali od oslobađanja. Robovi zbog toga nemaju pristup obrazovanju, iz generacije u generaciju napravio se začarani krug.
„Arapi su mogli da porobljavaju Haratine još za vreme kolonijalizma. Tada je nastao mit po kome je sam prorok Muhamed blagoslovio posedovanje robova, kao i da rob ne može otići u raj bez svog gospodara. Ljudi stvarno veruju u to i plaše se: iako su mnogi ulemi govorili da to nije u skladu sa islamskim principima“, objasnio je on.
Istovremeno, na zakonodavnom nivou, Haratinima nije pružena nikakva zaštita od ropstva: proizlazi da ono nije dozvoljeno, ali se i ne kažnjava.
On je dodao da je takva slika obrazovana još 60-ih godina prošlog veka kada je Mauritanija postala nezavisna. Tada su Arapi kao vladajuća elita proglasili jednakost za sve, ali nikakva prava za Haratine nisu jasno propisana.
Pored toga, lider ističe da Haratini čine 50-55 odsto populacije Mauritanije, ali i da su glavna elita šeici arapskih plemena, koji nakon nezavisnosti raspodeljuju uticaj, posao i novac među Arapima.
„Haratini su završili kao najniži sloj, kojima je maksimalno dozvoljeno da dobiju status oslobođenog od ropstva. Međutim, nikakvih socijalnih mogućnosti nemaju. Mogu da se obrazuju u školi i to nakon oslobađanja od ropstva, nemaju pristup medicini. Posao van poljoprivrede je nemoguće naći. Da, postoje pomaci u položaju Haratina, ali ropstvo nigde nije nestalo“, ocenjuje lider.
Tri vida savremenog ropstva
Lider Haratinske povelje je takođe istakao da trenutno u zemlji postoje tri tipa ropstva.
Prvi su robovi u seoskim sredinama i oazama.
Prema njegovim rečima, poljoprivreda je glavni izvor prihoda za Mauritaniju, tako da je besplatna radna snaga tamo od velike koristi. Istovremeno, vlasnici Arapi zarađuju mnogo od zemlje. Uglavnom žive u selima na granici sa Alžirom.
Drugi tip su ropski dužnički odnosi.
„Malo civilizovaniji tip ropstva je gradski. Haratini, koji su ostali u ropskoj zavisnosti kod elitnih porodica, postaju posluga u njihovim kućama i vladinim rezidencijama. Odnosno, članovi vlade i ministri koji svuda govore o ukidanju ropstva, sami koriste Haratine kao robove. I, odlično znaju da će njihova deca ići u školu, a deca njihovih robova – neće“, objasnio je Uld Nafia.
Treći tip ropstva je najamno ropstvo.
Arapi koji su izvođači radova često zapošljavaju nedavno oslobođene Haratine. Ne zaključuju ugovore sa njima i ne daju im nikakva prava, kao ni jasno definisanu platu. Lider Povelje je naglasio da tako tek oslobođeni robovi, zapravo, ponovo padaju u ropstvo.
Šta je sa mauritanskom vladom
Pored svega, vlada Mauritanije tvrdi da ni na koji način ne podstiče ropstvo. Nasuprot, svojski doprinosi socijalnoj integraciji haratinske kaste u mauritansko društvo. O tome je pričao i poslanik u mauritanskom parlamentu Abab Uld Benjuk.
„Shvatite, mauritanske vlasti se od samog dobijanja nezavisnosti bore protiv ropstva. To je za naše društvo veoma težak i bolan proces. Trenutno mu posvećujemo veliku pažnju: adaptacija Haratina u društvo mora da se podstiče jačanjem socijalne sfere, a ne samo političkim odlukama“, smatra Uld Benjuk.
Prema njegovim rečima, u ovom momentu mauritanska Vlada sprovodi program „Socijalna podrška“: posredstvom njega, haratinska kasta treba da postane punopravni član društva. Sada se za njih grade socijalni stanovi u velikim gradovima Mauritanije.