Inicijator akcije besplatnog operisanja vikendom je mladi, izuzetni stručnjak koji ima dve specijalizacije, za transfuziju i hematologiju. U poslednjih 13 godina uveo je i primenio veliki broj novih metoda koje su dramatično unapredile klinički rad i rezultate lečenja.
Međutim, koliko god se lekari trudili, ostajali na poslu i nakon radnog vremena, na listi čekanja za operaciju ponekad je i 150 pacijenata.
"Naš kolegijum, koji čine 34 lekara, kao potencijalno rešenje doneo je odluku da počnemo da radimo i vikendom, kako bismo tu listu čekanja skratili, smanjili listu na kojoj je u ovom trenutku 130 ljudi, kako bi smo je u nekom trenutku eliminisali. Suština problema je da to nije lista čekanja za kataraktu, koleno, kuk, već nažalost, kad god se pravi revizija te liste čekanja, neko od pacijenata, čekajući operaciju, premine. To nam je osnovni motiv, da nekako probamo da svim našim pacijentima damo jednaku šansu da prežive", kaže dr Lazarević.
Upitan da li ova eminentna ustanova ima dovoljno lekara za ovakav poduhvat, da li će biti preopterećeni, s obzirom da svi već rade u punom kapacitetu, naš sagovornik kaže da se i sada dešava da operišu vikendom, kada su teški pacijenti u pitanju.
"Nikada ne bismo dali ovaj predlog da nismo sigurni da pre svega nećemo narušiti kvalitet rada, odnosno da pacijenti ne ispaštaju, da mogu samo da imaju benefit, da pre dođu na operaciju. Kardiohirurške ekipe bi se smenjivale, imamo, naravno, dovoljan broj lekara. Mi u ovaj poduhvat ne bismo mogli da uđemo da nismo kadrovski, stručno i na svaki drugi način osposobljeni, to se podrazumeva", ističe Lazarević.
Operaciona sala u kojoj se obavljaju intervencije na srcu
© Sputnik / Lola Đorđević
Nema rizika za pacijente
Na klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš prošle godine operisano je 223 kardiohirurških i 105 vaskularnih bolesnika, ukupno 328. Do prvog decembra ovde je urađeno 290 kardiohirurskih i 170 vaskularnih operacija, odnosno 460 operacija.
Međutim, od samog broja operacija važniji je kvalitet rada, od ukupno 290 kardiohirurskih pacijenata umro je samo jedan. Sigurno je da operacije vikendom ne bi bile preteran napor za osoblje Klinike, ističe dr Lazarević.
"Imamo kompletne dežurne ekipe i subotom i nedeljom, a naravno, najveći teret bi nosili kardiohirurzi i ljudi čije je zvanje perfuzeri, to su ljudi koji upravljaju mašinom za vantelesni krvotok, to je odelenje gde sam načelnik. Podelili bi se u dve ekipe, jedna bi radila subotom, a druga nedeljom".
Nije sve u novcu, posvećeni državnom poslu
Ovaj stručnjak koji je za svoj rad i zalaganje dobio i Nagradu grada Niša, za Sputnjik kaže da u ovom predlogu ne vidi ništa veliko, ovako bi, kaže, trebalo da razmišlja svako ko je u njegovom pozivu.
"Ovo je jedna mala stvar, mali pomak, jedan human gest sa naše strane, ipak smo lekari, moramo da probamo da uradimo nešto, bez bilo kakve nadoknade. Zaista nije sve u novcu, vremena su teška, ipak je isključivo zdravlje najbitnije", ističe.
Naš sagovornik dodaje da na ovom odeljenju niškog univerzitetskog kliničkog centra radi 10 hiruga, ostatak osoblja koje želi da smanji liste čekanja na operacije srca su anesteziolozi, hematolozi, transfuziolozi. Ističe da imaju i pomoć mlađih lekara koji su na specijalizaciji.
Pored zabrinjavajućeg broja obolelih od karcinoma, u Srbiji je ipak najviše pacijanata koji umiru zbog bolesti srca
© Fotolia / Bits and Splits
"Mi lekari sa kardiohirurgije ne radimo nigde privatno, pošto smo posvećeni državnom poslu. Neki od nas su i u nastavi na fakultetu. Pored našeg radnog angažovanja u profesiji koju smo izabrali, imamo i dodatnu moralnu obavezu da tim pacijentima pomognemo. Mi smo ljudi koji rade u državnoj ustanovi, to su naši pacijenti, želimo njima da se posvetimo".
Poziv drugim klinikama
Predlog da radeći vikendom smenje listu čekanja i tako spasu živote niški lekari zvanično su uputili klinici prošle nedelje. Zvaničan predlog poslat je i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a sada se čeka odluka, odnosno zeleno svetlo nadležnih u Ministarstvu zdravlja;
"Lično smatram da to neće biti problem", zaključuje dr Milan Lazarević.
Blagoslov ovom predlogu prvi je dao prof. dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju i transplantaciju. On je otišao i korak dalje, pozvao je ostale kolege i klinike u Srbiji, koje imaju liste čekanja da im se pridruže, kako bi pokazali da je lekarima i medicinskom osoblju u našoj zemlji humanost i pomoć bližnjem najvažnija.