Novinar Met Taibi objavio je u petak još jednu seriju „Tviter fajlova” nazivajući je „Prvi deo uklanjanja Donalda Trampa”. On je takođe obećao novinarima Majklu Šelenbergeru i Bariju Vajsu da će drugi i treći deo objaviti u subotu, odnosno nedelju.
Objava sadrži internu komunikaciju Tviterovih visokih rukovodilaca , uključujući bivšeg šefa za nadzor i bezbednost Džoela Rota, bivšeg šefa nadzora i politike Vidžaju Gadea, zamenika glavnog savetnika i bivšeg advokata FBI-ja Džima Bejkera i bivšeg šefa Tvitera za izbore i odgovor na krizu Patrika Konlona, koji je ranije radio u obaveštajnoj službi za Ministarstvo odbrane SAD.
Saopštenje dokazuje da su rukovodioci Tvitera blisko sarađivali sa FBI-jem, Sektorom za unutrašnju bezbednost i Kancelarijom direktora nacionalne obaveštajne službe, koja nadgleda sva obaveštajna odeljenja SAD. Prepiska pokazuje da su rukovodioci Tvitera često proizvoljno donosili odluke i da su čak planirali da strožim sprovođenjem u budućnosti kazne naloge kojima nisu mogli da pronađu kršenje pravila.
Taibi ukazuje na dve grupe koje su bile zadužene za moderiranje sadržaja na Tviteru – tim za bezbednosne operacije koji je imao pristup „zasnovan na strožim pravilima“ za rešavanje problema kao što su prevare i pretnje, i grupu rukovodilaca koju Taibi opisuje kao „brzopotezni Vrhovni sud moderacije“. Novinar navodi da su oni odluke o sadržaju donosili „u hodu, često za nekoliko minuta i na osnovu nagađanja, osećaja i pretraga na Guglu, čak i u slučajevima koji uključuju predsednika“.
Istorija ćaskanja pokazuje da su u nedeljama pre američkih izbora najviši rukovodioci imali nedeljne sastanke sa FBI-jem, Sektorom za unutrašnju bezbednost i Kancelarijom direktora nacionalne obaveštajne službe i razgovarali sa njima o potiskivanju priče „Njujork posta“ o zloglasnom laptopu Hantera Bajdena.
Objava takođe pokazuje haos koji je izbio u kancelarijama Tvitera oko objavljivanja priče o laptopu Hantera Bajdena:
„Blokirali smo priču ‘Njujork posta‘, pa smo je deblokirali (ali smo rekli suprotno), pa rekli da smo je deblokirali. A sada smo u nezgodnoj situaciji u kojoj je naša politika u haosu, iz komunikacija su ljute, novinari misle da smo idioti, a mi refaktorišemo izuzetno složenu politiku 18 dana pred izbore, ukratko, FML.
Rot je takođe govorio o tome da mora da propusti sastanak sa FBI-jem i Sektorom za unutrašnju bezbednost kako bi mogao da obavi poziv sa „Eplom“ i spreči uklanjanje Tvitera iz „Epl“ prodavnice. Objavljeni zapisnici ćaskanja nisu razjasnili zbog čega je trebalo da se desi to uklanjanje iz prodavnice niti koliko je bilo realno da se desi.
Rot se takođe našalio da mora da u svom kalendaru sakrije
sastanke sa obaveštajnim agencijama, napominjući da mu ponestaje generičkih imena za sastanke.
„Veoma dosadan sastanak koji definitivno nije u vezi sa Trampom ;)“, našalio se, dodajući još jednu dosetku nekoliko poruka kasnije: „DEFINITIVNO SE NE SASTAJEM SA FBI-jem, KUNEM SE.
U drugoj poruci se pominje da je FBI Tviteru prijavljivao tvitove konzervativaca, uključujući jedan koji je objavio bivši savetnik Indijane i republikanac koji je tvrdio da su glasački listići za slanje poštom odbijeni zbog grešaka. Rukovodioci Tvitera su na kraju presudili da tvit ne krši pravila, ali pokazuje umešanost FBI-ja.
Rukovodioci Tvitera takođe su razmatrali da preduzmu akciju na osnovu šale bivšeg guvernera Arkanzasa Majka Hakabija, koji je napisao da razmišlja da glasove svojih preminulih baba i deda pošalje poštom.
Uprkos tome što su svi rukovodioci znali da je tvit šala, raspravljali su o njegovom uklanjanju pre nego što su odlučili da je to „granični slučaj“ i da šala nije izazvala nikakvu „zabunu“.
Taibi kaže da je proizvoljno donošenje odluka biti važno u kasnijim akcijama.
Rukovodioci su takođe postavili ograničenja na Trampov tvit, tako da se na njega ne može odgovarati, niti se može deliti ili lajkovati, iako nije prekršio nikakva posebna pravila. Glumac Džejms Vud je zatim napravio snimak ekrana i podelio objavu, što je razbesnelo rukovodioce Tvitera.
Nisu mogli da pronađu određeno pravilo koje bi primenili na Vudsa, pa su umesto toga planirali osvetu kasnije.
„Predložio bih da mu namestimo nešto što je vredno fijaska, a ne ovaj snimak ekrana, pošto nemamo čvrstu osnovu politike za akciju na njegovom nalogu“, sugeriše zaposleni na Tviteru sa promenjenim imenom.
Drugi zaposleni odgovara: „Da. Da li želite da dozvolite da ova jedna laž [redigovano] može da ga udari u budućim [prekršajima] na čvršćoj osnovi“
Još jedan tvit republikanske kongresmenke Džodi Hajs takođe je bio na udaru. U tvitu je pisalo „Recite NE cenzuri tehnoloških giganata!“ i „Glasački listići poslati poštom su podložniji prevari nego lično glasanje. To ne bi trebalo da bude kontroverza. To je samo zdrav razum.”
Iako se osoblje Tvitera složilo da je komentar o glasačkim listićima za slanje poštom „legitimna izjava“, ipak je na njega je primenjena oznaka upozorenja.
U međuvremenu, Bajdenovi postovi, kao i objave drugih demokrata u kojima se tvrdi da će Tramp i sudija Vrhovnog suda Ejmi Koni Baret pokušati da ukradu izbore pojavili su se na kanalu Slek i njih su rutinski su odobravali.
U jednoj poruci američkog državnog tužioca Erika Holdera navodi se da je Trampova administracija „namerno osakatila” poštu i da je dobila generičku nalepnicu upozorenja, ali je brzo uklonjena.
Na kraju, Tviter je napravio novi alat za „deamplifikaciju“ pod nazivom „L3“ koji je automatski potiskivao tvitove koji su imali oznaku upozorenja. Rukovodioci Tvitera su odmah hteli da ga iskoriste na Trampu, ali su morali da sačekaju jedan dan da sistem postane onlajn.
Taibi kaže da evidencija ćaskanja pokazuje da je Tviter radio na suzbijanju Trampa mnogo pre 6. januara.
Tviter je takođe koristio automatizovane procese koje naziva „botovima“ za nadgledanje Trampa i konzervativnog sajta Brejtbart. Botovi su tražili određene reči ili fraze koje dolaze sa određenih naloga ili lokacija, a zatim bi nastavili da automatski preduzimaju radnje. U jednom neodređenom trenutku, Rot je pogledao Trampov nalog i pronašao ono što je Taibi opisao kao „gomilanje“ duplikata aplikacija za botove za Trampov nalog.
Taibi je primetio da i pre 6. januara, rukovodioci Tvitera i dalje pokušavaju da primenjuju pravila prilikom suzbijanja naloga, iako sa „sve širećim, naizgled racionalnim skupom pravila za regulisanje svake zamislive situacije govora koja bi mogla da se pojavi između ljudi“, i postali su „zaraženi grupnim razmišljanjem, počevši da veruju – iskreno – da je odgovornost Tvitera da kontroliše, što je više moguće, šta ljudi mogu da govore, koliko često i sa kim”.
Ali Taibi nagoveštava da to nije bio slučaj posle 7. januara:
„Do sledećeg dana, [izvršni radnici Tvitera] su primenili veliku promenu u pristupu. Gledajte ovog vikenda da vidite kako je sve to prošlo… Do 8. januara, nedelje, Tviter će dobijati aplauze od „naših partnera“ u Vašingtonu, a aktuelni američki predsednik se više neće čuti na platformi.
Taibi je takođe primetio da, iako im je rečeno da su Trampova administracija i republikanci uopšte, takođe uputili zahteve za moderiranje Tvitera, on kaže da do sada nisu mogli da ih pronađu, uprkos tome što su tražili. Takođe je rekao da su pronašli sitnice o kovidu 19 i spoljnoj politici, ali će ta otkrića morati da sačekaju dok pročešljaju „ogromne“ skupove podataka koje su im dali.
Prvi „Tviter fajl“ koji je Ilon Mask dostavio je istraživačkom novinaru Metu Taibiju interne dokumente ove društvene mreže, koji pokazuju kako je bivše rukovodstvo Tvitera manipulisalo alatima i sprečavalo razotkrivanje istine u aferi povezanoj sa laptopom Hantera Bajdena. Drugi se ticao tajnih alata korišćenih da bi se ograničio domet objava akademika, uključujući dr Džeja Batačarju sa Univerziteta Stanford koji je izazvao kontroverzu nakon što je osporio efikasnost kovid karantina i drugih mera.
Pogledajte i emisiju Nikole Vrzića „Novi Sputnjik poredak sa Nikolom Vrzićem“, u kojoj se bavio temom „Tviterovih fajlova“.