Pored Matije Bećkovića, Petra Pajića, Rajka Petrova Noga, Gojka Đoga i mnogih drugih, među laureate „Zaplanjskog Orfeja“ upisao se i Enes Halilović – pesnik, pripovedač, otac, suprug, ljubitelj kafane i retko zanimljiv sagovornik.
Na čestitkama se zahvaljuje sramežljivo, gotovo zatečen i kao da do sada ni jednu jedinu nagradu nije primio. Po njegovim rečima, strah vidi, poput poezije, svud naokolo.
Strah je od života, strah je od stvarnosti, strah me je i od laži, strah me je i od poluistina i to je večito pitanje – kako biti siguran i kako biti srećan. Verovatno je sigurnost uslov za sreću i to je osnovna tema moje knjige „Sekvoja“ kao i tema moje pesme koja je nagrađena ovde u Gadžinom Hanu.
I dok je Halilović govorio kako svojim pesničkim zadatkom smatra svetospoznaju i samospoznaju u doživljaju sveta, sebe u svetu i razloga zbog kojeg je tu gde je, žitelji Gadžinog Hana pristizali su u salu Narodne biblioteke „Branko Miljković“ gde su ih u narodnim nošnjama dočekivale devojčice sa pogačom, solju i domaćom rakijom.
Miljkovićeve poetske svečanosti
© Foto
Halilović je priznao da nastoji da peva o svemu onome što ga čini nesigurnim i sigurnim, ali i da kroz svoj rad spozna svrhu svojih dana koje provodi na zemlji.
Kao pesnik uvek gledam šta je to svet, šta sam ja u njemu, zašta sam stvoren, gde sam, šta sam. Da pevam o onome šta me čini sigurnim i nesigurnim, izjavio je Enes Halilović za Sputnjik.
„I bio sam siguran kao mladunče kengura u vreći svoje majke“ reči su kojima Halilović završava svoju pesmu „Neka žena i ja“, upravo onu zbog koje je dobio glasove tročlanog žirija – Jelene S. Mladenović, Zvonka Karanovića i Dalibora Popovića Popa.
Boje li se poetskih voda više mladi kenguri ili oni iskusniji? Da li strah vremenom i iskustvom bledi, ili prosto kengur prerasta majčinu torbu i biva prinuđen da se sam suočava sa svojim strahovima? Enes Halilović prednost daje kengurčetu – mladom, neuračunljivom i željnom istine onako kako su istine samo mladi željni.
Ponekad je mlad čovek neustrašiv baš zato što je mlad, a meni se čini da se neki moji strahovi pojačavaju godinama, dok se neki smanjuju. Verovatno se i čovek menja vremenom. Ponekad mi se čini da sam kao mladić bio skoro neuračunljiv. Zapravo, bio sam neiskusan. Mladost je vatrena zato što žudi istini. Mnogi ljudi znaju istinu, mnogi ljudi znaju kuda treba, ali samo je mlad čovek hrabar da tim putem pođe, zaključio je Halilović.