Ovako hapšenja osumnjičenih za pokušaj državnog udara u Nemačkoj komentariše dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz te zemlje, Miroslav Stojanović.
Jača policijska prismotra
Drugo iznenađenje za bezbednosne službe, prema njegovim rečima, jeste koliko je zavera otišla daleko – sada se ispituje koliko je zaverenička mreža duboko prodrla u državne organe, s obzirom da se među uhapšenima nalaze dva vojnika, od kojih je jedan pripadao štabu vrlo važne specijalne jedinice, kao i bivša poslanica stranke Alternativa za Nemačku (AfD) i bivši ugledni sudija u Berlinu, Birgit Malzak-Vinkeman.
Prema Stojanovićevom mišljenju, Alternativa za Nemačku će se sada naći pod jačim reflektorima nemačkih bezbednosnih, javnih i tajnih službi. Naš sagovornik podseća da se nekoliko poslanika ove stranke već nalazilo pod „bezbednosnom obradom“. Takođe će se na tu stranku vršiti i medijski pritisak.
„Sada će na AfD policijska prismotra biti daleko veća, ali i na demonstrante koji su protestovali, prvo zbog mera protiv pandemije, a sada zbog inflacije, napadajući vladu i parlament“, kaže Stojanović.
Oni će, dodaje on, u medijima biti napadani kao „neprijatelji demokratije“, a politička situacija u Nemačkoj biće više usijana. To je, prema Stojanovićevom mišljenju, jedna od posledica današnjih hapšenja.
Kakve su veze „Građana rajha“ sa Bundesverom
Organizacija „Građani rajha“ optužena je da je činila zavereničko jezgro. Radi se o ekstremističkoj organizaciji koja ne priznaje institucije Savezne Republike Nemačke. Prema procenama bezbednosnih službi, ima oko 21 000 članova, od čega je nešto više od hiljadu ekstremno radikalno i spremno da upotrebi silu u obračunima sa političkim protivnicima, navodi naš sagovornik.
Međutim, ono na šta će bezbednosne službe posebno obratiti pažnju jeste veza ove grupacije sa oružanim snagama, Bundesverom. O vezama između pripadnika Bundesvera i policije sa ekstremističkim grupama i ranije se govorilo, ali sada će se tom pitanju pokloniti posebna pažnja, pogotovo zato što Nemačka enormno povećava vojni budžet (na 100 milijardi evra) i broj vojnika.
„To stvara neku vrstu opasnosti za budućnost Nemačke, ali i njeni susedi prema tome bivaju zazorljivi. Jer, bez obzira na to što je Nemačka pravna država i stabilna demokratija i ovaj slučaj pokazuje da može da se izazove dosta uznemirenja i neku vrstu građanske nesigurnosti“, smatra Stojanović.
Ono što se može zaključiti iz izveštaja bezbednosnih službi, radi se o sprezi konzervativnih krugova, poslovnih i političkih, vojske i plemstva, što Stojanovića podseća na vreme kada je nacistička partija, od periferne stranke, velikom brzinom došla na vlast.
„Ne bih pravio direktna poređenja, ali sasvim sigurno ima osnova za zabrinutost“, napominje on.
Ko je princ Hajnrih, nesuđeni „regent“
Princ Hajnrih Rojs XIII od Grajca osumnjičen je da se nalazio na čelu zaverenika i, prema izveštajima bezbednosnih službi trebalo je da zauzme mesto „regenta“. To je svojevrsna novost, s obzirom da plemstvo u modernoj Nemačkoj nema veliki politički uticaj, kaže Stojanović.
Izuzeci su bivši ministar odbrane, konzervativac baron Karl Teodor cu Gutenberg, čiju je političku karijeru zapečatila afera sa plagiranim doktoratom i grof Aleksandar Lambsdorf, liberal i član Bundestaga. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen je udata za plemića.
Što se princa Hajnriha tiče, on je potomak čuvene plemićke porodice koja je vladala tirinškim zemljama od XII veka. Među njegovim precima ima starešina Tevtonskog viteškog reda i značajnih nemačkih državnika, a njegova porodica je u srodstvu sa većinom kraljevskih kuća Evrope.
Princ Hajnrih označen je kao vođa „Građana rajha“ i poznati su njegovi stavovi o tome da Nemačka nije suverena država, već marioneta SAD i Velike Britanije. Do sada je radio kao finansijski konsultant.