Kako se navodi u analizi, u februaru je obim uvoza ruske robe u Francusku iznosio 1,8 milijardi evra a potom je, u narednih pet meseci, počeo da se smanjuje. U avgustu su, međutim, pokazatelji skočili za 25 odsto na mesečnom nivou – do 1,1 milijarde evra.
I druge evropske države su povećale uvoz, a među njima je rekorder Portugalija gde je to povećanje bilo skoro desetostruko (9,3) a obim uvoza je dostigao 79 miliona evra. U Letoniji uvoz je porastao za 44 odsto, Austriji i Španiji 27 odsto, Grčkoj 15 odsto i Slovačkoj šest.
Ima i država gde se obim uvoza ruske robe smanjio. Među njima prednjače Slovenija (uvoz manji za 60 odsto) i Irska (63 odsto).
Nemačka se u avgustu povratila titulu najvećeg uvoznika (2,7 milijardi evra), nakon što je u julu na prvom mestu bila Italija. Na trećem mestu je Holandija sa uvozom od milijardu i po evra.
Pet država povećalo izvoz u Rusiju
Pet država EU povećalo je izvoz svoje robe u Rusiju i to najviše Kipar – 6,7 puta. Izvoz iz Mađarske porastao je 23 odsto, Belgije 19 i Nemačke 13 odsto, dok je Litavanija povećala izvot dva odsto dostigavši 292 miliona evra, što je od februara najveći iznos.
Među državama koje su značajno smanjile izvoz u Rusiju na prvom mestu je Švedska (40 odsto), a slede Irska i Španija (39 odsto).
Glavni izvoznici u Rusiju ostaju Nemačka (u avgustu 1,5 milijardi evra) i Italija (462 miliona evra), a na trećem mestu je Poljska sa 342 miliona evra.
Rusija je 24. februara počela specijalnu operaciju u Ukrajini a Zapad je kao odgovor na to uveo sankcije bez presedana.