NAUKA I TEHNOLOGIJA

Dešifrovano pismo jednog od najmoćnijih vladara Evrope: Niko nije uspeo da ga pročita 500 godina

Grupa naučnika odgonetnula je šifru Karla V, cara Svetoga Rimskog Carstva i španskog kralja, korišćenu u pismu koje je zbunjivalo istoričare gotovo pola milenijuma.
Sputnik
Karlo V je bio jedan od najmoćnijih ljudi 16. veka jer je više od 40 godina bio na čelu carstva koje je zauzimalo veći deo zapadne Evrope i Amerike.
Stručnjacima iz francuskog Instituta „Loria“ trebalo je šest meseci da odgonetnu pismo koje je Karlo 1547. poslao svom ambasadoru u Francuskoj, u vreme ratova za nasledstvo između Španije i Francuske. Pismo je vekovima ležalo zaboravljeno u arhivu knjižare u Nansiju.
Sesil Pjero, kriptograf u Institutu „Loria“, prvi put je čula za njegovo postojanje 2019. godine i nakon dugog istraživanja uspela je da ga pronađe dve godine kasnije. Na pismu je bio potpis Karla V, ali je ono bilo potpuno nerazumljivo.
U mukotrpnom poslu, u kojoj su joj pomagali i kompjuteri, Pjeroova je prvo rastumačila veze između nekih od 120 simbola koje je car koristio.
„Cele reči bile su šifrovane jednim jedinim simbolom“, izjavila je ona novinarima.
Car je uz to samoglasnike koji dolaze posle suglasnika zamenio oznakama, za šta je nadahnuće verovatno našao u arapskom jeziku.
U drugom pismu koristio je simbole koji nisu značili ništa kako bi zavarao suparnike koji bi pokušali da dešifruju njegove poruke.
Do napretka u tumačenju došlo je u junu ove godine kada je Pjeroova uspela da dešifruje celu frazu u pismu.
Stručnjaci instituta su posle toga dešifrovali pismo uz pomoć još jedne istoričarke, Kamil Desenklos. Ona je izjavila da je „retkost pročitati pismo koje niko nije uspeo da pročita 500 godina“.
Premda je Karlo V tri godine ranije potpisao mirovni sporazum s francuskim kraljem Fransoom I, odnosi među njima i dalje su bili napeti, objasnila je ona.
U pismu se tako govori o glasinama da se u Francuskoj kuje zavera s ciljem da se Karlo V ubije. Iako o tome u pismu nema previše pojedinosti, stiče se utisak da se Karlo V toga bojao, rekla je Desenklosova.
Istoričari se sada nadaju da će pronaći i ostala pisma između cara i njegovog ambasadora da bi dobili uvid u careve strategije u Evropi, preneo je „Jutarnji list“.
„Verovatno ćemo u godinama koje dolaze otkriti puno sličnih stvari“, poručila je istoričarka.
Komentar