Evropska unija objavila je da ograničava cenu ruske sirove nafte na 60 dolara po barelu. Stručnjaci, međutim, smatraju da Moskva neće imati problema sa preusmeravanjem svojih sirovina na nova tržišta.
Evropska unija prestaje da kupuje rusku naftu koja se prevozi morem, a zemlje „velike sedmorke“, Australija i EU uvode ograničenje cena nafte koja se prevozi morem od 60 dolara po barelu.
U Službenom glasniku Evropske unije objavljena je odluku o uvođenju gornje granice cene ruske nafte za 60 dolara po barelu koja je stupila na snagu od 5. decembra.
„Zabranjeno je, direktno ili indirektno, pružati tehničku pomoć, posredničke usluge ili finansiranje ili finansijsku pomoć, u vezi sa trgovinom, posredovanje ili transport, uključujući pretovar sa broda na brod, trećim zemljama sirove nafte ili naftnih proizvoda koji potiču iz Rusije ili su izvezeni sa Rusije“, navodi se u dokumentu.
Istovremeno, za rusku naftu koja se isporučuje morskim putem ova odluka će stupiti na snagu tek kroz 45 dana. Reč je o brodovima koji su utovareni pre 5. decembra i koji će biti istovareni u lukama pre 19. januara.
„Način funkcionisanja mehanizma ograničenja cena biće revidiran svaka dva meseca kako bi se odgovorilo na događaje na tržištu. Pored toga, ograničenje će biti postavljano u nivou pet odsto ispod prosečne tržišne cene ruske nafte i naftnih derivata na osnovu podataka koje je obezbedila Međunarodna agencija za energetiku", saopštili su u Briselu.
Pored toga, Evropska unija namerava da od 5. februara uvede gornju granicu cena naftnih derivata iz Rusije, ali Brisel tek treba da se dogovori oko ograničenja cena za ovu kategoriju.
Moskva priprema odgovor Zapadu
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je ovim povodom da Moskva priprema odgovor Zapadu, ali da je jedna stvar očigledna – neće priznati tu odluku.
„Odluke se pripremaju, ali, razume se, jedno je očigledno – nikakve gornje granice (cena nafte) nećemo priznavati“, rekao je on.
Peskov je istakao da uvođenje granične cene nafte neće uticati na finansiranje specijalne vojne operacije i da ruska ekonomija ima potencijal da zadovolji sve svoje potrebe.
Sankcije protiv Rusije nanose štetu Evropljanima, uključujući i ekonomiju Nemačke, to je očigledno, rekao je Peskov.
„Bilo bi neprofesionalno, verovatno, prećutkivati štetu koju sankcije nanose evropskim zemljama. Imam u vidu segmente sankcija koje su Evropljani i Evropska unija uveli protiv nas. To naši stručnjaci odlično znaju, kao i stručnjaci u Briselu i Berlinu“, rekao je Peskov.
Grubo mešanje u tržišne instrumente
Ruski vicepremijer Aleksandar Novak izjavio je da Moskva smatra da primena instrumenta koju je uvela Evropska unija nije tržišna, i da zato razrađuje mehanizam zabrane njegove primene. Takođe, Moskva je spremna i da donekle smanji proizvodnju nafte
„Smatramo da je taj instrument netržišni, da nije efikasan i da se grubo meša u tržišne instrumente, da protivreči svim pravilima, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, na primer. U praksi ne nameravamo da primenjujemo instrumente u vezi s „price cap“ (ograničenjem cena). Zato sada razrađujemo mehanizme zabrane primene ograničenja cena, nezavisno od toga koji će nivo ograničenja biti utvrđen“, rekao je Novak.
On je naveo da uvođenje takvog instrumenta može dovesti samo do destabilizacije tržišta, deficita energenata, smanjenja broja investicija, a u budućnosti bi mogao da utiče i na drugu robu ili na druge zemlje.
„Prodavaćemo naftu i naftne derivate onim zemljama koje budu sarađivale s nama u skladu s tržišnim uslovima, čak i ako budemo morali donekle da smanjimo proizvodnju“, rekao je Novak.
OPEK plus: Proizvodnja nafte će i dalje biti smanjena
Iz Organizacije zemalja izvoznica nafte i njenih saveznika (OPEK plus) za sada nema komentara na odluku zapadnih država.
OPEK plus je juče potvrdio da će na snazi ostati aktuelni parametri ugovora, odnosno da će proizvodnja nafte i dalje biti smanjena za dva miliona barela dnevno.
„Zemlje učesnice su odlučile da potvrde odluku 10. ministarskog sastanka OPEK-a i zemalja koje nisu članice organizacije od 12. aprila 2020. godine, koja je odobrena na narednim susretima, uključujući 19. ministarski sastanak OPEK plus od 18. jula 2021. godine i 33. ministarski sastanak OPEK plus od 5. oktobra 2022. godine“, navedeno je u dokumentu.
Sledeći ministarski sastanak alijanse planiran je za 4. jun 2023. godine. OPEK plus je, međutim, potvrdio da je spreman da organizuje sastanak u bilo kom trenutku radi usvajanja dodatnih mera za stabilizaciju tržišta.
Rast izvoza na drugim tržištima
Stručnjaci predviđaju da će zapadne sankcije dovesti do nedostatka nafte i dizel goriva na evropskom tržištu kao i rasta cena goriva.
„Posledice takve odluke su više nego očigledne: doći će do rasta tražnje, poremećaja u lancu snabdevanja i eksplozivnog rasta cena goriva širom sveta“, upozorava Ivan Abramov, prvi zamenik predsednika Odbora za ekonomsku politiku Ruske Federacije.
Istovremeno, Rusija je značajno povećala zalihe u Kini, Indiji, Turskoj, Africi i na Bliskom istoku i nastavlja da traži i pronalazi alternativna tržišta. Od januara do oktobra, Kina je kupila za 9,5 odsto više sirove nafte iz Rusije nego prošle godine - 71,97 miliona tona, čime je ostvaren prihod od 49,2 milijarde dolara. Peking je tako postao najveći kupac sirove morske nafte.
Rast izvoza ruske nafte zabeležne je i u Indiji, pa je tako u oktobru ova država uvezla više od Evropske unije za 34 odsto.