Za srpsku školu, prema rečima koordinatora Vesne Simić, ovo je veoma velika prednost.
„Kao i u školama u Srbiji, naši đaci će imati prave đačke knjižice, a nastavnik će voditi dnevnik. Takođe, postojaće nastavničko veće i roditeljski komitet. Po završetku škole, đaci dobijaju diplomu sa kojim mogu da nastave školovanje u Republici Srbiji“, objašnjava naša sagovornica.
Otvorena posle više od dve decenije
Sama ideja otvaranja dopunske škole srpskog jezika „Sveti Đorđe“ u Moskvi, prema rečima Simićeve, potekla je iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu na čelu sa direktorom Arno Gujonom.
„Roditelji dece prepoznali su dobar rad naše škole u kontinuitetu od godinu dana. Oni izražavaju veliko zadovoljstvo što mogu da nastave da dovode svoju decu u srpsku školu“, konstatuje naša sagovornica.
Prema mišljenju nastavnice Tatjane Beranović, veoma je značajno što je škola srpskog jezika u glavnom gradu Rusije ponovo otvorena posle više od dve decenije.
„Škola nije radila trideset godina. Zahvaljujući Republici Srbiji i Ministarstvu prosvete i nauke, škola je ponovo otvorena“, objašnjava sagovornica Sputnjika.
Različiti uzrasti
Školu „Sveti Đorđe“ trenutno pohađa 67 dece srpskih državljana i dece iz mešovitih, srpsko-ruskih brakova. Nastava u ovoj školi odvija se samo nedeljom, kako ne bi remetila njihove obaveze i pohađanje redovnih škola. Prostoriju u kojoj se odvijaju časovi ustupila je srpska preduzetnica u Moskvi Ranka Balotić Ilić.
Prema rečima nastavnice, deca su trenutno podeljena u tri grupe, a časovi u školi traju po sat i po vremena.
„Imamo dva školska časa po 45 minuta. Međutim, pravimo malu pauzicu od pet do deset minuta. Sada, u prvoj grupi, nalaze se deca od pet-šest do devet godina. Drugu grupu čine učenici od devet do dvanaest godina, dok je treća od dvanaest do šestnaest godina“, objašnjava naša sagovornica.
Po zakonu, prema rečima nastavnice, škola prima decu od šeste do šesnaeste godine. Međutim, školu pohađaju i deca koja imaju pet godina.
„Ova deca ne mogu biti ocenjena. Ali, mi smo ih primili. Neka slušaju, učestvuju. Oni su apsolutno jednaki. Nismo mogli da im kažemo „ne“. Sledeće godine, mogu da dođu kao šestogodišnjaci. Mi ih polako pripremamo“, konstatuje nastavnica.
Osim dece, u srpskoj školi u Moskvi, prema rečima predavača Jelene Lalić, nastavu u odvojenoj grupi pohađaju i njihovi roditelji.
„Ova nastava je organizovana kada smo videli da roditelji koji dovode decu u srpsku školu imaju želju da nauče naš jezik. U grupi su ljudi iz mešovitih brakova. Ima ih oko petnaestak“, objašnjava Lalićeva.
Iz ljubavi prema Srbiji
Školu „Sveti Đorđe“ pohađaju ne samo deca iz mešovitih brakova i njihovi roditelji koji imaju kontakt sa ovom zemljom, nego i dve Ruskinje – Anželika Veršinjina i Jelizaveta Kunjicina koje su srpski jezik zavolele zbog muzike, prijatelja i letovanja.
Anželika Veršinjina počela je da uči srpski jezik zbog srpskog izvođača pravoslavne duhovne muzike Divne Ljubojević.
„Srpski jezik sam počela da učim pre dve godine zahvaljujući Divni Ljubojević. Ona me je zaista oduševila načinom na koji peva pravoslavnu duhovnu muziku. Zahvaljujući njoj, saznala sam za ovako predivnu državu kao što je Srbija. Zavolela sam taj narod mnogo“, objašnjava naša sagovornica.
Što se tiče Jelizavete Kunjicine, ona je počela da uči srpski jezik od malih nogu.
„Obožavala sam da idem na odmor u Crnu Goru. Inače, imam puno drugova u Srbiji. I to je baš dobro! Srbi i Rusi su braća, a Kosovo je Srbija!“, kaže sagovornica Sputnjika.
Trajne veze sa otadžbinom
Što se tiče predmeta, učenici srpske škole „Sveti Đorđe“, prema rečima Beranovićeve, izučavaju tri predmeta: srpski jezik, „Moja otadžbina Srbija“ i osnove kulture srpskog naroda.
Cilj učenja srpskog jezika u školi „Sveti Đorđe“ jeste da se učenik osposobi da pravilno koristi srpski jezik u različitim komuniktivnim situacijama – u govoru i pisanju primenjujući osnovna gramatička i pravopisna pravila srpskog književnog jezika, kao i negovanje ljubavi prema srpskom jeziku.
Kroz predmet „Moja otadžbina Srbija“, učenici upoznaju osnovne odlike zavičaja iz kog vode poreklo i države Srbije – danas i u prošlosti, kako bi očuvali nacionalni i kulturni identitet i vezu sa zavičajem i otadžbinom.
Što se tiče trećeg predmeta – osnove kulture srpskog naroda, cilj njegovog učenja je da učenici razvijaju svest o nacionalnom i kulturnom identitetu kroz lični doživljaj, istraživanje reprezentativnih dela srpske kulturne baštine i održavanje trajnih veza sa otadžbinom.
Osim izučavanja predmeta, deca u školi „Sveti Đorđe“, srpski jezik uče i kroz dečije pesme, crtanje i igre.
„Po programu i planu, za svaki uzrast posebno, radi se srpska gramatika. Sa prvom grupom dugo se bavimo azbukom. Oni moraju da znaju slova. Iako je srpsko i rusko pismo skoro identično, neki od njih se prvi put susreći sa „đ“ i „ć“. Što se tiče dece iz mešovitih brakova, čije su majke Ruskinje, oni malo mešaju „č“ i „đ“. Međutim, naši jezici su slovenski. U suštini, mi ne učimo ništa novo. Naša dva naroda imaju mnogo sličnosti. Deca žele da budu u kontaktu sa srpskom kulturom i tradicijom. Zbog toga ih roditelji i dovode u školu“, naglašava nastavnica.
Na pitanje zbog čega škola nosi naziv „Sveti Đorđe“, Simićeva kaže da to ime nije slučajno izabrano.
„Pošto mi živimo udaljeno izvan matice, rešili smo da naša škola nosi ime sveca. Osim toga, Sveti Đorđe je zaštitni znak grada Moskve. Takođe, u našoj školi jako puno dece slavi ovog sveca. I kao što znate, u Srbiji su dva glavna sveca sveti Nikola i sveti Đorđe. Svi su bili jako oduševljeni nazivom jer u Rusiji škole nose samo brojeve, ne nazive“, naglašava sagovornica Sputnjika.