Labavi „osigurači“ i napad koji ne igra odbranu – geneza potopa Srbije

Ako se verovalo da je poraz od Brazila rezultatom 2:0 težak, onda je remi sa Kamerunom (3:3) još teži, a poraz od Švajcarske (3:2) ravan katastrofi.

I opet, ako se kaže da je Brazilac Rišarlison dvaput zatresao mrežu Srbije na račun svog briljantnog talenta, dalje ako se zna da je Kamerun postigao gotovo dva ista gola zbog loše ofsajd zamke, onda su golovi Švajcarske znak da srpski tim nije bio spreman za tako veliki izazov.

Jasna je bila ideja selektora Dragana Stojkovića da se napadne svim silama, ali je i protivnik to znao i čekao da se pojave rupe ne bi li iskoristio svoje šanse.

Već u 20. minutu utakmice Srbije je kapitulirala i to na školski način, stvaranjem prednosti na levom napadačkom boku u igri dva na dva, gde je prinudni desnokrilni bek Andrija Živković bio defanzivno inferioran, a desni štoper Nikola Milenković je ostavljen na milost i nemilost.

Za to vreme, napadački trio Srbije je bio daleko od odbrambene postavke, slično važi i za nominalno defanzivne veziste, od kojih nijedan to zapravo nije.

Potpuni raspad je kulminirao lošim postavljanjem Miloša Veljkovića, centralnog beka koji je ostao leđima okrenut rivalima pa je Strahinja Pavlović morao da napravi korekciju, samim tim se pomerio i Filip Kostić, a Đerdan Šaćiri je ostao sam i rutinski realizovao šansu.

Dakle, sve je krenulo lošim defanzivnim postavkama ofanzivaca, nespremnošću defanzivnih veznih da zatvore rupe, a potom i potpuno rasulu u poslednjoj liniji odbrane.

Slično kao protiv Kameruna, Srbija je vodila i nastavila da igra rizično što je kao rezultat donelo lake golove za rivale.

Pri vođstvu od 2:1 srpski tim je dozvolio Šaćiriju, kao desnokrilnom napadaču, da uzme loptu na svojoj polovini, potpuno neometano, daleko od Mitrovića i blizu Tadića koji nije ispružio ni nogu i krenuo da prodire kroz linije.

Nikoga nije bilo da ga zaustavi, Lukić i Milinković-Savić su trčali od centra pravolinijski nazad dok je Šaćiri uleteo u poluprostor, pretrčao sve njih, pronašao samog levog beka na boku, jer je Kostić opet morao da zatvara rupe, a potom je usledio centaršut za Emboloa koji pored nižeg i slabijeg Živkovića nije imao previše problema da zatrese mrežu.

Kao da to nije bilo dovoljno za reakciju jer su praktično oba gola primljena zbog činjenice da na pozicijama defanzivnih veznih nisu bili igrači čiji je to posao, pao je i treći gol.

Ponovo su Lukić i Sergej bili predaleko od poslednje linije odbrane, iz kontranapada je Švajcarska dobila situaciju 2 na 2 sa Veljkovićem i Pavlovićem koji nisu imali ni naznaku podrške.

Ponovo je to pokušao Kostić, ali je zbog ulaska u podršku Pavloviću za duel sa Emboloom ponovo ostavio samog Šaćirija koji je video čak dvojicu saigrača u kaznenom prostoru koji trče gotovo neometani, za korak brže od čuvara.

Jedan od njih je dobio loptu kroz dodavanje i odmah iz prve proigrao Rema Frojlera koji se otvorio iz bloka, pretrčao zbunjenog Veljkovića i stigao pravo na šut za koji, inače odlični golman Vanja Milinković-Savić, nije uspeo da odbrani.

Sve u svemu, amaterski odigrane pozicione igre, fudbaleri van svojih prirodnih uloga, „osigurači“ koji to nisu i nedovoljna trenerska reakcija kako bi se greške korigovale, a okolnosti promenile - dovoljno za poraz koji je značio i kraj Mundijala za Srbiju.